Internet družine i sekte

Prve su nastale kad i prvi oblici druženja na mreži. Odumreće kad odumre i Internet.

Osnovna namena Interneta je razmena informacija, i sa tim ciljem je i nastao. Imperativ je bio učiniti informacije dostupnim što je moguće većem broju ljudi, i da to sve bude na dohvat ruke, ili preciznije rečeno na nekoliko klikova mišem. Od samih početaka funkcionisanja globalne mreže, međutim, pojavila se i potreba za komunikacijom; za razmenom misli, ideja, za diskusijom. Ljudi su počeli da koriste Internet za komunikaciju na različite načine, i do sada se iskristalisalo nekoliko platformi:

  • programi za instant poruke (AOL, Yahoo, MSN, Odigo, ICQ, Skype, Viber, WhatsUp, itd…);
  • IRC (Internet Relay Chat) sobe za ćaskanje;
  • forumi;
  • sajtovi za upoznavanje (LoveDeLux, Flirtic, Badoo, Smokva, Iskrica, itd…);
  • blogovi;
  • društvene mreže (Facebook, Twitter, Instagram, Elo, Pinterest, itd…)

Ma o kom vidu komunikacije da se radi, i ma o kojoj platformi da je reč, postoje ljudi koji se svojom harizmom, pameću ili britkošću reči nametnu kao svojevrsni lideri; bez ikakve želje za vređanjem, njih možemo zvati i vođama čopora. Nekada to nisu obavezno izrazito pametne misli, uticajni blogeri ili tviteraši nastaju i tako što ljudi umeju vrlo mudro da vode ličnu promociju, i njihova reč često dopire do velikog broja ljudi, koji postaju njihovi pristalice i pratioci. I tako nastaju te posebne grupacije ljudi, okupljeni oko jedne osobe i ideja koje ona širi. Među pratiocima se rađa virtuelna solidarnost, međusobna podrška u komentarima, vrlo je često prisutna ona narodna “Ja tebe serdare, ti mene vojvodo…”. Nastavak već znate.

Ukoliko se radi o širenju dobre ideje ili inicijative korisne za društvo, ti profili mogu da budu jako dobro iskorišćeni. To se najbolje vidi u slučaju elementarnih nepogoda i drugih humanitarnih akcija, ili kada je reč o potrazi za nekom nestalom osobom, kada je važno da informacija što brže dopre do što je moguće većeg broja ljudi. Društvene mreže su u tom kontekstu mnogo puta pokazale svoju dobru stranu, i taj aspekt uvek treba imati na umu kada se priča o dešavanjima na Internetu. Postoji, međutim, i ona manje lepa strana druženja na Internetu, a sve je to zapravo refleksija društva u kome živimo. Pogrešna je podela na virtuelni i na stvarni svet, Internet je ogledalo naših života, uz opasku da anonimnost monitra često pomogne da se lakše ispolje negativne osobine, koje u “stvarnom” životu sakrivamo zbog straha od osude okoline.

Internet kružok

Internet kružok

U želji da budu deo grupe, u kojoj se osećaju zaštićeno i komforno, ljudi neretko postaju deo pravih virtuelnih čopora, okupljenih oko ideje ili stava koji propagiraju. Bilo da su u pitanju navijači nekog sportskog kluba, pristalice neke od političkih opcija, ljubitelji borbi pasa, borci za prava neke od manjina, feministkinje, LGBT aktivisti, zaštitari, itd… Reč čopor (iako ona u ovom kontekstu nema pežorativno značenje) upotrebljavam vrlo svesno, želeći da istaknem spremnost grupe da zajednički napadne svako drugačije mišljenje, i najčešće se u takvim razmenama mišljenja pribegava etiketiranju onih koji misle drugačije od čopora. Tu se vrlo često prelazi granica prijateljske ili drugarske lojalnosti, i pripadnik kružoka brani saborca bez obzira na činjenicu što saborac možda i nije u pravu. To jedinka iz čopora čini očekujući da u budućnosti drugi članovi hijena kružoka stanu u njenu zaštitu, i pomognu joj u neargumentovanoj razmeni mišljenja.

Takve grupe je moguće prepoznati kod blogera; postoje tačno podeljene grupacije ljudi koji jedni drugima posećuju blogove, ostavljaju blagoglagoljive komentare, šeruju jedni drugima tekstove, linkuju međusobno blogove; do sada priča ima smisla, međutim svaki smisao nestaje onog trenutka kada se decidno odbacuje svaka nova misao ili ideja, kada se novi blogeri autistično odbacuju i izlažu kritici i podsmehu. Slična je stvar i sa statusima, komentarima i lajkovima na društvenim mrežama. Nakon nekog vremena provedenog na Facebook-u ili Twitter-u sasvim je lako predvideti ko će prvi da lajkuje nečiju objavu, ko će bez razmišljanja da ostavi afirmativan komentar, ko će požuriti da podeli tek objavljeni status. Neretko se i površnim pregledanjem profila može zaključiti da ti ljudi i nemaju baš iste poglede na svet, ali imaju zajedničku želju da budu deo kružoka, da budu jedni drugima podrška.

Posebna priča su grupe na društvenim mrežama, i priču je najlakše ilustrovati na primeru Facebook grupa. Korisnik pokrene grupu, čime automatski stiče status administratora, i onda oko sebe za početak okuplja istomišljenike, koji će ubuduće činiti jezgro grupe, tj. kružoka. Onda pojedinim članovima dodeli status administratora i moderatora, ozvaničavajući tako povezanost među njima, i ukazujući im poverenje kao znak bliskosti. Onda se broj članova grupe povećava tako što postojeći članovi dodaju svoje prijatelje, ili se grupa reklamira na neki od brojnih načina. I eto prilike da grupa ljudi pokaže svoju virtuelnu moć, tako što će nametati pravila igre, teme o kojima se priča, način na koji se diskutuje, i koji će imati moć da sve neistomišljenike ućutkaju; bilo brisanjem komentara, bilo arogantnim stavom, bilo izbacivanjem iz grupe. Bogato Internet iskustvo mi govori da što su osobe u “stvarnom” životu neostvarenije, to su u “virtuelnom” životu sklonije despotizmu. To je jedan od nepisanih zakona koji bez trunke razmišljanja treba da pronađe svoje mesto u Internet bibliji.  Nije redak primer da članovi grupe kopiraju pojedine statuse ili komentare, pa onda – sakriveni od očiju javnosti, ušuškani u intimu legla hijena – izvrgavaju kritikama i podsmehu žrtvu odabranu za taj dan. Nisam uveren da zbog toga kasnije imaju mirniji san, čak sam uveren u suprotno, ali ta pojava postoji i postojaće dok je Interneta i društvenih mreža i grupa na njima.

Možda nije loše da svi koji su pročitali ovaj tekst porazmisle o osnovnoj nameni svetske globalne mreže, a to je brza razmena tačnih informacija. I da počnu da koriste Internet u dobre svrhe, a ne da iz njega izvlače ono najgore. To bi se bezuslovno reflektovalo i na društvo u kome živimo, jer negujući i razvijajući zdravu komunikaciju online, prenećemo taj vid komuniciranja i na sopstveno okruženje u kome živimo. Ostavite hijene da žive u životinjskom svetu, a vi dajte sve od sebe da mi ostanemo ljudi, i da počnemo da se okružujemo dobrotom, a ne zlom.


Tekst je napisan kao posledica 20-godišnjeg iskustva sa virtuelnom stvarnošću, a ne kao sociološka studija, i to prilikom čitanja treba uzeti u obzir. Ovo je lični stav autora teksta, i nema veze sa uređivačkom politikom portala Beograd.news.

Kategorije
InternetIz mog uglaPeđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.
Nema komentara

Povezani tekstovi