Da li je vlast od boga ili od naroda?

Da li u jednoj sekularnoj državi prioritet treba da bude kandilo ili flašica sa mlekom?
Deo voznog parka vladika SPC - Foto: Internet
Deo voznog parka vladika SPC - Foto: Internet
Share Button

Isus Hrist i Pontije Pilat

Isus Hrist i Pontije Pilat

Kada je Pontije Pilat hteo legalno da optuži Isusa da kuje zaveru protiv rimskog cara, dosetio se da mu pošalje lažne učenike da ga pitaju treba li caru plaćati porez. Negativan odgovor značio bi poziv na pobunu i bio bi osnov za hapšenje i optužbu za zaveru. Kako je božji sin bio mudar i prozreo njihove namere, tražio je da mu pokažu denar (tadašnje sredstvo plaćanja). Zatim ih je pitao:

Čija je slika na denaru?

Careva, odgovoriše ovi začuđeno.

Careva slika, pa ide caru. Dajte caru carevo a bogu božje, odgovor je koji su dobili i na osnovu kog ga nisu mogli optužiti.

Izgleda da se ova maksima, caru carevo a bogu božje, ustoličila kao zakon koji je protumačen od strane vlasti tako da i božji čovek prihvata da car mora da dobije svoje. Ova rečenica postala je okosnica oko viševekovne, neraskidive osovine crkva – vlast, i ta kola su upregla narode i narode i tako voze već vekovima. Najveći apsurd je da je jedini period kada je ova simbioza popustila upravo vreme komunizma, u uređenju koje čovečanstvu nije donelo ništa dobro iako je, realno, teorijski dobro zamišljeno. Jedino u vreme koje nije uzdiglo čoveka nego ga unazadilo, naročito u duhovnom smislu jer je odricalo postojanje svega što ne podleže diktaturi proletarijata, pa se zajedno sa bogom poreklo i postojanje duše, ljubav je bila samo u sklopu partijski dozvoljenih odnosa, sve što nije dijalektički materijalizam – jednostavno ne postoji.

U trenutku silaženja socijalističko-komunističkog modela svesti (jer to nije samo društveno uređenje, to je oblik percepcije stvarnosti), crkva je brže bolje pohitala da zauzme svoj položaj. Svako od nas, odgajan u (ipak) tradicionalnim porodicama, gde su, ako ne roditelji onda babe i dede, ipak bili okrenuti tradiciji koja podrazumeva aktivno učešće religije i samim tim crkve, gledao je na to uzdizanje sa odobravanjem i simpatijama. Ako i nisu bili vernici, ljudi su to posmatrali kao deo našeg folklora i nečega što je ugrađeno u samo biće nekog ko se rodio i porastao na ovim prostorima.

Lepo bi bilo da se tu stalo i da je ostalo na toj Hristovoj; caru carevo a bogu božje. Ali nije. Ne kod nas, gde su preterivanja svake vraste ugrađena u naš genetski kod. Ovde su se malo isprepletale stvari što nije neobično i nije neviđeno, ali ima jedan detalj. Mi smo sekularna država i u našem Ustavu je napisano da su crkva i država odvojene i da nijedna religija ne sme da ima dominaciju nad drugima. Po ovome kakvo sada stvari stoje, prekršili su se i božji i svetovni zakoni.

Ja sam ekonimista po struci i znam da se prihod može ostvariti na dva načina: prihodovanjem novca ili smanjenjem troškova. Ako svi mi dajemo caru carevo, a car uzima samo od nas a od crkve ne uzima, šta je to onda? Naprotiv, car uzima od nas i daje božjim slugama kojima već dajemo i mi, kroz plaćanje usluga ili dobrovoljni prilog. Tako se, u jednoj sekularnoj državi, dobio car careva, onaj što uzima i sa vrha i sa dna, a kome daje? Ne videh da se od svih tih velikih prihoda nešto veliko daje. Videh samo velelepne dvorce od konaka i privatnih vila, skupog, preskupog voznog parka i novih crkava. Da li ste znali da je najveći kupac građevinskog materijala upravo SPC?

U našoj državi, sekularnoj, jedina kategorija stanovništva koja ne plaća PDV je crkva. Ne plaća apsolutno ni na šta, čak ni na privatne automobile koje kupuju crkveni (božji) službenici. Istovremeno, u toj istoj državi gde vlada bela kuga koja preti da nas pojede, trudnice plaćaju taj PDV za lek koji kupuju i sebi i sutra novorođenčetu. Uz puno poštovanje verskih osećanja verujućih, moram da se zapitam: da li je državi Srbiji preče da joj se građani rađaju ili da se mole? Da li u jednoj sekularnoj državi prioritet treba da bude kandilo ili flašica sa mlekom?

Da se razumemo, ne govorim protiv crkve ni njenih institucija! Govorim o preterivanju. O neophodnosti utvrđivanja prioriteta u zemlji koja ne može ni već rođenu decu da ishrani, a buduća su sve veći luksuz. Ali neće država udariti na crkvu jer u njoj ima uporište i podršku za sve što radi. Ja sam odgajana u duhu pravoslavlja i učena sam da je crkva bila uvek uz narod i spasila nas u vreme Turaka, da se narod kad je bilo muke i nevolje obraćao crkvi… tako su me učili i verujem da je tako bilo. Gde je i u čemu sada crkva uz narod? Ako i jesu oni časni i savesni njeni sveštenici koji su ostali dosledni svom pozivu, služenju Bogu ali i narodu, zvanična crkvena politika nije. Zvanična crkvena politika dozvoli da se zabetonira ranohriščanska bazilika iz IV veka, jer tako odgovara vlasti. U državama koje brinu o spomenicima kulture i svoje prošlosti, ova bazilika bi se restaurirala i naplačivale bi se ulaznice da ljudi dođu da je vide! Bila sam letos u Raveni, takođe bazilika iz IV veka. Platila sam da je vidim, i nju i mozaike koji se čuvaju. Kod nas država nema sluha ni para nizašta što nije svetli put u EU, i to mogu da razumem, mada ne opravdavam. Gledaju carevi ono od čega imaju koristi! Ali ne mogu da razumem crkvu koja to dozvoli. Svoj objekat, svoju bogomolju, ono što bi trebalo da im je svetinja, saglase se da se zabetonira kao da nikad nije ni postojalo, da se ne bi zamerili vlastima. Nešto ovde nikako ne valja. Ovo venčanje crkve i države u državi gde to ne bi smelo biti, nikako ne može biti u korist naroda i pastve, a to znači da je protiv.

Da nam je država protiv nas, navikli smo, vazda je tako bilo pa smo se pomirili da tako mora. A ne mora i ne treba.

Ali da nam je crkva protiv nas, to je iznedrilo ovo ludo vreme u kome su se pobrkale osnovne uloge. Istini za volju, i mi smo zaboravili našu osnovnu ulogu: narod bira vlast a ne obratno. Znam, reći ćete, pa i ovu smo izabrali! Dobro znate da nismo. Izabrali smo ih koliko i Kambodžanci Crvene Kmere.

Kada vadite Izvod iz matične knjige rođenih u opštini, taksa koja se plaća iznosi 420 dinara. Kada vadite isti izvod u crkvi, (ne znam za druge, cene variraju ali su približne), u crkvi Bogorodičin pokrov košta 400 din. Iz takse koju plaćate državi finansira se budzet iz koga idu sva davanja potrebna za normalno funkcionisanje jedne države. Iz našeg budzeta se finansira i SPC, ona ista koja ima gotovo identičan iznos takse za istu stvar! Volela bih da znam šta to finansira crkva, a što je neophodno za normalno funkcionisanje države i pojedinaca? Pitam kao ekonomista, kao građanin, kao neko kome nije jasno, po čemu to bilo ko, pa i SPC, zaslužuje da ima i hleb i pogaču. Dok njena pastva nema ni hleba.

Crkva i država, po Ustavu sekularna, ušle su u brak u kojem je njima dobro, ali nama, njihovoj deci, nije. Oni brane jedno drugo i podržavaju. Narod je ostavljen sam sebi.


 

Kategorije
Razumne temeŽiža Radivojević

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Kad bi zidovi raznih raskošnih dvorova mogli da govore, ispričali bi priču o mnogim tužnim princezama koje su prolile više suza nego što su imale srećnih trenutaka. Vekovima su...
  • Klod Mone je jedan od najpoznatijih francuskih slikara, začetnik novog pravca u slikarstvu, Impresionizma. Ceo jedan novi način slikanja dobio je naziv po njegovoj slici Impresija rađanja sunca. Rođen 1841. u...
  • Leto gospodnje 1881. u Aranđelovcu, i događaj sezone, oficirski bal u organizaciji kraljice Natalije i svako ko polaže na ugled u društvu mora mu prisustvovati. Spremaju se mlade devojke,...
  • Ovaj čuveni uzvik, nastao u španskom građanskom ratu, trebalo bi da bude naš ratni poklič u borbi za poslednju odbranu naših života, a tiče se naše dece. Jer ovo...