Dva vladara kojima Srbija mnogo duguje

Ne bi bilo pogrešno da smo umesto spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu podigli spomenike zahvalnosti Rusiji i Albaniji.
Albanska golgota - Foto: Internet
Albanska golgota - Foto: Internet
Share Button

Albanska golgota je poznata svima, kao i veliki spomenik koji se šepuri na Kalemegdanu i govori o tome koliko smo kao država zahvalni. Podigli smo Spomenik zahvalnosti Francuskoj, a ona je poslala svoje lađe tek kad je bila ucenjena od strane cara Nikolaja Romanova, dok za činjenicu da je iz rata izašla sa bar nekom vojskom Srbija ima da zahvali, osim caru Nikolaju, i Esad paši. Ovo je priča o njima.

 

feljton_620x0

Povlačenje srpske vojske

Poznato je da istoriju pišu pobednici i u istorijske čitanke i ostalo dozvoljeno štivo unose se samo činjenice koje odgovaraju trenutnom društvenom uređenju i vladaru. Tako je oduvek i svuda, pa i kod nas. Posle Drugog svetskog rata naša istorija je favorizovala borbu naših naroda za oslobođenje od okupatora i sve vezano za nju se učilo do u detalje. Činjenica jeste da je ta borba bila duga, surova i na svaki način teška. Međutim, nedovoljno obraćanje pažnje i upoznavanje narastućih generacija sa epopejom iz Prvog svetskog rata, bilo je diktirano od strane državnog vrha koji je sve vezano za “period reakcije i eksploatacije” minimalizovao i sakrivao.

 

Naročito je sve što je bilo vezano za cara i carsku Rusiju, period pre Oktobarske revolucije, bilo predstavljano sa negativnom konotacijom, jer, kako nešto carsko i reakcionarno može biti plemenito i pozitivno? Tako su odrastale generacije ne poznajući prave činjenice: da je spas srpstva, cele srpske vojske i njenog vojno sposobnog stanovništva bio u rukama dva čoveka, Esad paše Toptanija, u to vreme ministra vojnog Kneževine Albanije, i cara Nikolaja II Romanova.

 

1300-kaplara-1

Đački bataljon

Stradanje srpske vojske je opisano i poznato je. Ono što je propušteno je da se istaknu ove dve ličnosti jer da njih nije bilo, Srbija bi gotovo ostala bez reproduktivno sposobne muške glave. Vremena su bila više nego teška, i sve što je moglo da nosi pušku uzelo ju je i krenulo u rat. Nedoškolovani oficiri iz vojne škole, dobili čin kaplara i poslati u rat, pravo na front u čuvenu Kolubarsku bitku, gde je srpska vojska izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda. Čak i poslovično hladni Englezi pišu u listu “Observer”: “To je jedini primer u istoriji sveta da jedna država, malena Srbija, šalje u bobene jedinice svoj cvet. Celokupnu svoju intelektualnu omladinu, kao poslednju nadu za spas svoje zemlje.” U Srbiji nisu ostali ni  trećepozivci, već samo stariji, bolesni i invalidni muškarci koji nisu bili vojno sposobni.

 

Kasna jesen 1915. godine je izgledala kao potpuna propast i slom srpske vojske i Srbije. Beograd je bio okupiran, a velika austrougarska ofanziva koja je počela u jesen 1915 sa 500 000 dobro opremljenih vojnika, potpomognuta nemačkom armijom i avionima, potisnula je srpsku vojsku koja je počela da se povlači dolinom Morave prema Vardaru i Solunu. Tada su, bez objave rata, dve kompletne  bugarske armije presekle put i zaustavile srpsku vojsku kod Vranja. Austrougarska vojska sa severozapada, nemačka sa severa i bugarska na jugu opkolile su iznurenu i desetkovanu vojsku, izranjavljenu teškim bitkama na Kolubari i Ceru. Jedini put prema Jadranu i saveznicima bio je preko albanskih planina. Visokih, nepristupačnih, litice okovane ledom i po lepom vremenu a zimi su opasnost za sebe.

 

350px-albanska_golgota2

Vezirov most

Prva kolona je krenula 26. novembra i u njoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor. Nekoliko dana kasnije kreće i glavnina vojske u tri različita pravca od kojih nijedan nije bio lak i pristupačan.  Suvišno je reći da nije bilo hrane, lekova, municije, čak ni opanaka. Vojnici su bili tužna slika poraza do juče herojske armije. Kakvo je bilo stanje onoga što je nekada branilo Srbiju najbolje ilustruje izveštaj Vrhovne nemačke komande od 29. novembra:

 

“Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po zimi naći svoju smrt, te su prekinute dalje operacije i neće se više davati izveštaj sa balkanskog ratišta”.

essad_pasha_toptani

Esad paša Toptani

Slom i krah. Vojska se povlači preko albanskih vrleti delom uz borbu sa odmetnutim albanskim vojnicima i stanovništvom koje nije priznavalo pašinu vlast, a delom  bezbedno i branjeno, zahvaljujući Esad paši, koji je naredio da njegova žandarmerija brani pristup Vezirovom mostu ali i na drugim mestima gde su bili opasni položaji zbog specifične konfiguracije terena, daje poslednje sledovanje koje je dobila njegova žandarmerija gladnoj srpskoj vojsci, i naređuje da se srpski dinar ima smatrati platežnom valutom svuda na teritoriji njegove zemlje. Posebno kritično je bilo kada se prelazio zaleđen Vezirov most na Belom Drimu,  jedini most između visokih planina, pristupačan i vidljiv nemačkim avionima koji bi za tren oka zbrisali svakog ko bi kročio na njega. Intervencija i obećanja austrougarske i nemačke vrhovne komande nisu pomogla. Esad paša je ostao dosledan u odbrani ostataka vojske kojoj je obećao sigurnost i pomoć.

Vojska čeka u Draču

Vojska čeka u Draču

Ono što posebno daje ukus gorčine je momenat da onako namučena, poluživa vojska ne dobija pomoć izbivši na jadransku obalu kod Drača i Valone. Zima, glad, rane, iznurenost i tifus, i pusta jadranska obala bez zaklona. Od žilavog materijala je napravljen Srbin, ali u ovim uslovima i čelik bi se slomio. Italija se, iako zvanično saveznica, ponaša neprijateljski i Nikola Pašić 28. decembra dobija zvanično obaveštenje da Srbi ne smeju preći reku Škumbu da se ne bi sukobili sa italijsnskom vojskom.

 

 

 

800px-tsar_nicholas_ii_-1898

Car Nikolaj Aleksandrejevič Romanov

15. januara Pašić se depešom obraća rsukom caru Nikolaju, koji depešu dobija tek 18.og i odmah reaguje. Šalje hitno obaveštenje kralju Velike Britanije i francuskom predsedniku preteći da će odmah napustiti Savez ako Srbi smesta ne dobiju pomoć. Tek 28. januara francuska vlada odlučuje da pošalje čuvene lađe francuske koje prevoze žive leševe koji se zovu srpska vojska. Mesec dugih dana i noći odnelo je još desetine hiljada života, jer su Saveznici bili neodlučni. Da li treba pominjati skupo plaćenu municiju koju je je Francuska trebalo da isporuči u jeku bitke za Kolubaru a koja je stigla, pogrešnog kalibra? Da li treba  pominjati da je Srbija platila svu pomoč, svaku lađu, svako odelo, svaki lek, svaku pertlu koju su vojnici dobili kao pomoć?

 

Jedino što je Francuska dala besplatno je bilo školovanje onih preostalih kaplara, a njih je bilo jedna trećina od onih koji su krenuli. Ti mladići u dobi od 19 do 24 godine sišli su sa broda u Marseju i marširali strojevim korakom a iza njih su ostajali krvavi tragovi. Na to baš nije mogla da ostane imuna.

Dva spasioca Srbije su tragično završila svoje živote. Car Nikolaj je brutalno  ubijen zajedno sa celom porodicom od strane boljševika u revoluciji, po ličnom Lenjinovom naređenju. Usmrtili su ih u malenoj sobici nemilosrdno pucavši u njega, caricu i petoro dece. One koji su još pokazivali znake života dotukli su kundacima.

Esad paša je ubijen 1920. u Parizu. Albanski narod i zvanična istorija ga karakteriše kao najomražrnijeg izdajicu svog naroda. Posle albanske golgote učestvovao je u proboju Solunskog fronta na strani Saveznika. To i saradnja sa Srbijom nikada mu nisu oproštene. Sahranjen je na Srpskom vojničkom groblju u Parizu. U nepreglednom moru krstova ima i jedan polumesec.

“Sve će to narod pozlatiti”.

Nije pozlatio. A mi barem da pomenemo.

 

Kategorije
Istorija

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Leto gospodnje 1881. u Aranđelovcu, i događaj sezone, oficirski bal u organizaciji kraljice Natalije i svako ko polaže na ugled u društvu mora mu prisustvovati. Spremaju se mlade devojke,...
  • Srbija je vazda veličala pogrešne ljude a heroje prepuštala podmetanjima, neistini, zlim jezicima i zubu istorije koji melje i ono što je laž, samo ako se upakuje toliko dobro...
  • U novijoj srpskoj istoriji nema političara čiji politički život može da se uporedi sa Pašićevim. Pola  veka u politici, bio je savremenik četiri kralja; dva Obrenovića kojima je bio...
  • Postojao je na vrhu planine nadomak Beograda jedan jako stari grad. Njegov početak zalazi u mnogo davna vremena kada su ovim prostorima šetali Kelti, stari narod koji je ovde...