Simonida Nemanjić, najmlađa srpska kraljica

Oduzeto detinjstvo da bi se dobilo kraljevstvo. Dvorovi, najčešće, nisu mesta gde su princeze i kraljice srećne.
Kraljevski par Milutin i Simonida
Share Button

Kralj Stefan II Milutin

Kad bi zidovi raznih raskošnih dvorova mogli da govore, ispričali bi priču o mnogim tužnim princezama koje su prolile više suza nego što su imale srećnih trenutaka. Vekovima su ćerke vladara bile adut koji se potezao kad oružje prestane ili da oružje ne bi progovorilo. Ratovi su završavani ili izbegavani preko nejakih leđa mladih devojaka, često samo devojčica, koje nisu imale pravo ni priliku da se pobune protiv ove surove trgovine.

Najtužniji primer ovakve politike je najmlađa srpska kraljica, dete, Simonida. Rođena u carskoj porodici Andronika II Paleologa, provodila je detinjstvo na bogatom dvoru u Konstantinopolju. Bezbrižnost dečjih godina nije znala da je njen otac u zabrinjavajućoj situaciji koju mu pravi ratoborni srpski kralj Milutin. Snažan, vojnički sposoban, išao je u pohode sa žarom ratnika željnog osvajačke slave. U jednom naletu osvojio je celu vardarsku Makedoniju sa sve Skopljem, ali mu to nije bilo dosta. Počeo je da upada na teritoriju Vizantije, sa namerom da, malo po malo, odgriza parče po parče njene teritorije i napravi od Srbije značajno veću državu. Ljutio se car Andronik na ovaj bezobrazluk i poslao svog slavnog vojskovođu Mihajla Glavasa Tarhoniota, pobednika nad Bugarima, da nauči pameti obesnog srpskog kralja. Taj pokušaj je neslavno propao, Mihajlo se jedva živ vratio u Konstantinopolj a vojska mu je potučena do kolena. Nastali su dani brige na carskom dvoru jer je Vizantija bila ugrožena od drugih neprijateljskih pohoda i nije mogla da održava red na više strana u carstvu. A ona su se dosetili. Druga opsesija srpskog kralja bile su žene.

Naočit i kršan, lep i kraljevskog roda, Milutin je rano pokazao strast prema ženama skoro isto koliko i prema oružju. Skandali sa brakovima i van njih bili su uobičajeni za život prestolonaslednika, kasnije kralja Milutina. Svaku ženu koju je poželeo uspeo je da je i dobije, bez obzira na prepreke.

Prva žena mu je bila Jelena, srpkinja plemenitog roda, oslikana na freskama manastira Đurđevi stupovi.

Druga žena je bila ćerka sevasokratora Tesalije, Jelena Duka.

Kada je raspusni Milutin poželeo kaluđericu za ženu, i to rođenu sestru svoje snahe Kateline, mađarske princeze udate za brata Dragutina, nastao je skandal. Jelisaveta je bila kaluđerica u manastiru kraj Budima ali to nije imalo značaj za kraljevu želju koja je morala biti ispunjena. Crkva se veoma protivila ovom braku ali je, na kraju, zaćutala. Milutin je svoje grehe okajavao podizanjem crkava i manastira najveći je graditelj od svih srpskih kraljeva.

Četvrta žena je bila bugarska princeza Ana Terter, ćerka bugarskog cara Georgija. ovo je bio politički brak koji je učvršćivao savez Srbije i Bugarske protiv Vizantije, sa kojom su oba vladara bila u ratu. Neki istoričari navode da je Stefan Dečanski njen sin, pouzdano se ne zna ko mu je bila majka.

Pored ovih zakonitih, hroničari navode da je kralj imao armiju ljubavnica i usputnih žena kojima se ni ime ne navodi.

Car Andronik II Paleolog, freska u crkvi u Seru

Car Andronik II Paleolog imao je sestru, mladu i lepu udovicu trapezuntskog cara Jovana II Komnina, Evokiju, i nameravao je da se orodi sa kraljem Milutinom tako što će mu ponuditi svoju sestru za ženu. Evdokija je došla u Konstantinopolj i izjavila da ne želi da se ponovo udaje i da nema načina da je nateraju, po cenu života.  Andronik više nije imao ženske čeljadi za udaju, osim svoje šestogodišnje ćerke Simonide. Neobično lepo i pametno dete, neuobičajenog imena za vizantijski dvor, bila je miljenica oca i celog dvora. Njenoj majci, carici Irini, umirala su deca na rođenju, pa je ona preduzela mere koje osiguravaju božju pomoć prilikom porođaja. Kada su počeli trudovi koji su najavili novo carsko dete, zapaljene su ogromne sveće ispred ikona dvanaest Hristovih apostola. Jedanaest sveća se ugasilo, ali ona ispred ikone sv. Petra je gorela sve dok porođaj nije bio gotov i beba, devojčica, zaplakala živa i zdrava. Kako je svetovno ime sv. Petra bilo Simon, princeza je dobila ima Simonida.

Lepo i maženo carsko čedo provodilo je dane na dvoru onako kako je uobičajeno za decu visokog roda. Igra, ali i poduke iz vere, muzike, lepog ponašanja, pazilo se da princeza dobije vaspitanje kojim će se, pored carskog porekla, moći podičiti na nekom dvoru gde se bude udala. Njeno detinje srce nije stiglo ni da se zadevojči, da poželi princa koji će je odvesti, a već je bila obećana kralju, više od četrdeset godina starijem od sebe.

Ovim brakom je veliki car Vizantije spašavao svoj obraz. Nije bilo drugog načina da preda teritorije pod vlašću svoje carevine koje je Milutin već vojno osvojio, a Andronik je bio svestan da ne može da ih povrati. Jedini častan izlaz iz toga je da se veliki deo Makedonije i cela severna Albanija preda Milutinu kao miraz, uz veliku količinu drugog blaga i zlata.

Tako je mala Simonida došla na srpski kraljevski dvor, neželjena i neprihvaćena od svih, osim od svog ostarelog muža. Ovom braku protivila se crkva i srpska i vizantijska, sva vlastela obe države, a i Milutinova majka, katolikinja Jelena Anžujska, koja je bila značajna figura na dvoru. Budući katoličke vere, nije volela ništa  što je vizantijsko i pravoslavno, mada je kraj života doživela kao pravoslavna monahinja.

Bezbrižnom detinjstvu je došao kraj kada je kraljica – dete ušla u dvor pun neprijateljstva, intriga i kuloarskih šapata u kojima je morala da živi i čeka trenutak da napuni 12 godina, kada su princeze zvanično proglašavane punoletnima i mogle da stupe u seksualne odnose. Srpska istorija, namerno ili slučajno, prećutkuje činjenicu koju je zabeležio vizantijski istoričar i hroničar onog doba, Nićifor Grigora, da pohotni kralj nije dočekao ni tih 12 godina. Njegovi zapisi kažu da je Milutin uveo Simonidu u bračnu postelju sa njenih osam godina i teško je ozledio. Kaže Nićifor da joj je materica bila tako povređena da je to razlog zašto mlada kraljica nije imala dece.

Niko na dvoru nije voleo ovu tužnu i nesrećnu kraljicu. Ona je to vrlo dobro znala, kao što je znala i kako se njen muž odriče žena kad ih više ne želi. prethodnu ženu, Anu, isporučio je vizantijskoj delegaciji da je vodi u Konstantinopolj, proglasivši taj brak ništavnim, jer je sklopljen dok mu je prethodna žena, tesalska princeza, bila živa. Iako odbačena, bivša supruga je korisno poslužila jer je isporučena kao taoc, zalog da srpski kralj neće preduzimati vojne pohode protiv Vizantije. U ono vreme, uobičajena praksa između dve zaraćene strane bila je da se, prilikom sklapanja mira, razmene taoci koji bi bili ubijeni ako se dogovor prekrši. Milutin je već imao sina, Stefana Uroša, koji je bio taoc kao zaloga mira sa Tatarima.

Kako je Jelena Duka ubrzo umrla, Ane se rešio uz pomoć crkve koja je brak poništila i Vizantije koja je Anu preuzela, Simonida je postala kraljica sa punopravnim pravom na titulu i presto.

Carica Irina Monferatska Paleolog, Simonidina majka

Ovo nesrećno dete koje je otrgnuto od igre da bi postalo veliki adut u igri moćnih, imala je vrlo ambicioznu i upornu majku. Situacija je bila takva da srpski presto nije imao legitimnog i priznatog muškog naslednika. Sin Stefan je bio označen kao naslednik za presto, ali njegova pozicija nije bila sasvim utvrđena, s obzirom da je, po tumačenju crkve, bio vanbračni sin. Pored njega, Milutin je imao i sina Konstantina ali on nije mogao da dođe u obzir kao budući kralj jer mu je majka bila niskog roda. Carica Irina Monferatska Paleolog, odlučna, sujetna i vlastoljubiva, došla je na ideju da bi Milutin mogao da jednog od njenih sinova a Simonidine braće, proglasi za naslednika prestola i budućeg kralja. Ovaj plan  pokrenuo je lanac događaja na srpskom dvoru a rezultat je bio pobuna Stefana Uroša protiv oca, koja se završila tako što ga je otac oslepeo. Mučeni naslednik nije znao, jer je bio kao očev namesnik u Zeti, da prinčevi Dimitrije i Teodor nisu ni imali želju da ostanu u Srbiji. Iako raskošan i bogat, srpski dvor i Srbija se nisu dopali vizantijskim prinčevima, a nisu ni oni srpskoj vlasteli.

Mlada kraljica, okružena spletkama i intrigama, neprijateljstvom svekrve, nije imala pravog prijatelja na dvoru. Bila je obrazovana kao mala i nastavila je da se interesuje za pisanu reč, a naročito je zanimala verska tematika i prirodan put je bio da želi da se zamonaši. U ono vreme, dva mesta na kojima je žena mogla da bude su bila brak i manastir. Ono što je čudno, Milutin, koji se žena rešavao brzo i lako, ovu nije hteo da pusti od sebe. Izgleda da ga je mala princeza držala svojim nejakim rukama više nego što je sama želela i više nego ijedna žena do tada. Ostao je zapis da je, kada je prvi put video nagizdano dete koje mu je dolazilo kao nevesta, sišao sa konja i poljubio ruku, dočekavši je kao gospodaricu a ne kao suprugu. U ono vreme, muškarac, pa još kralj, silazio je sa konja samo boljem i jačem od sebe. Kakav god bio Milutin kao muž i muškarac, koliko god je taj brak bio neprikladan po godinama i upriličen politički, istina je da je sredovečni, moćni kralj bio zanesen i vrlo odan svojoj mladoj ženi koja je bila daleko mlađa od njegovih sinova a on od svog tasta.

Momenat da ode od dvora i života u kome nije bila srećna ukazao se kad joj je umrla majka. Otišla je u Konstantinopolj na sahranu i ostala duže nego što je Milutinu bilo po volji, pa je poslao delegaciju da zapreti caru ratom, ukoliko mu ne vrati ženu nazad. Delegacija je stigla kod cara i Simonida je morala da pođe. Princeze i kraljice retko mogu da urade ono što bi želele. Koliko je ozbiljno naumila da se ne vrati mužu govori podatak da se u gradu Seru, gde su zanoćili, ujutru pojavila u monaškoj odeći, preko noći pristupivši monahinjama ondašnjeg manastira. Kraljeva delegacija bila je zaprepašćena i uplašena zbog Milutinovog gneva, i dramu je prekinuo Simonidin polubrat, Konstantin Paleolog, koji je pokidao monašku odeću i naterao je da obuče svetovnu. Simonida je sa suzama otišla u Srbiju, gde je ostala do Milutinove smrti.

Zamonašila se nepunu godinu od dana kada je postala udovica, u 27moj godini života. Iako monahinja, ostala je da živi na carskom dvoru uz oca, bila mu je družbenica i poverenik u najtežim danima, kada ga je, pred kraj života, svrgao rođeni unuk i proglasio se carem. Nikada više nije došla u Srbiju, a kad je kralj Milutin kanonizovan u sveca, poslala je skupe darove crkvi.

Istorijski anali ne pominju kada je umrla. Njena vrednost i značaj su prošli onog trenutka kada je odlučila da se vrati na rodni dvor i zamonaši. Kao Milutinova udovica bez dece, nije imala razlog da ostane na dvoru na koji nikada nije ni želela da dođe. Rođena kao carska ćerka, život provela kao kraljica, bila je samo tužno, uplašeno dete u rukama onih koji su mogli da odlučuju o njenom životu.

Za kraljicom Simonidom ostale su freske koje prikazuju njenu mladost i lepotu, njen lik u Gračanici smatra se za jednu od najlepših srpskih fresaka.  Ostala je pesma koju je nadahnuto spevao Milan Rakić, ostavila je Simonida trag za sobom iako državi nije podarila naslednika.

Možda nas oči naše kraljice posmatraju negde sa dalekih zvezda, kako je to rekao pesnik. U nebeskom prostranstvu postoji asteroid koji je nazvan po njoj, pa je tako Simonida zabeležena i na nebu i na zemlji.

 

 

Kategorije
IstorijaŽiža Radivojević

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Klod Mone je jedan od najpoznatijih francuskih slikara, začetnik novog pravca u slikarstvu, Impresionizma. Ceo jedan novi način slikanja dobio je naziv po njegovoj slici Impresija rađanja sunca. Rođen 1841. u...
  • Leto gospodnje 1881. u Aranđelovcu, i događaj sezone, oficirski bal u organizaciji kraljice Natalije i svako ko polaže na ugled u društvu mora mu prisustvovati. Spremaju se mlade devojke,...
  • Imali smo, pre neki dan, istupanja dve uvažene ličnosti, jedna je iz svetovnog a druga, važnija, iz duhovnog života Srbije. Ne znam koja me je više razbesnela i povredila...
  • Ovih dana sam se našla u čudu gledajući po raznim sredstvima informisanja zastrašujuće optužbe koje stižu na račun nekih političara, a naročito predsedničkih kandidata. Neke od njih su informacije...