Utisci izdavača – “Arhipelag”

Nakon završetka 61. Sajma knjiga u Beogradu, razgovaramo sa Gojkom Božovićem, glavnim urednikom Izdavačke kuće "Arhipelag".
Share Button

O manifestaciji Sajam knjiga govorimo i pišemo najviše tokom manifestacije, komentarišemo dešavanja, cene, propratne događaje. Na društvenim mrežama posetioci dele fotografije, ove godine je hashtag #ulov spojio mnoge knjigoljupce koji su u tom kutku razmenjivali šta su odabrali od knjiga na ovogodišnjim štandovima. Manifestacija je nosila sa sobom radost jednog sajma kulture ali je bilo i negativnih utisaka. Nije bilo vidnih primedbi na cene, naprotiv, moglo se naći vrednih knjiga po povoljnim cenama. Takođe, izdavači su se potrudili i da nam ponude nove naslove kako domaće tako i opšte književnosti.

Na zvaničnom sajtu Sajma knjiga objavljeno je da je učešće uzelo 480 direktnih izlagača (izlagači i suizlagači), i to 412 domaćih direktnih i 68 inostranih direktnih izlagača.

Na više od 30.000 m2 izložbenog prostora predstavila su se 1.002 učesnika, što znači izlagača, suizlagača i zastupljenih firmi. Održano je 573 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača (zajedno sa dešavanjima na drugim prostorima povodom Sajma knjiga, a ukupno je izvedeno 610 programa). Publika i posetioci mogli su da pogledaju 11 izložbi. Prema zvaničnim podacima na ovogodišnjem Sajmu knjiga registrovano je 188.409 posetilaca.

A šta kad prođe Sajam knjiga?

Mnoge primedbe na ovogodišnje dešavanje uglavnom se odnosilo na Sajam medija i to zapravo na dešavanja na samo jednom štandu kao i na iznenadnu posetu inspekcije poslednjeg dana Sajma. Sada se polako čitaju knjige i dele se utisci putem blogova, recenzija, medija, instagrama… Međutim važna je reč i utisak onih koji imaju najveće pripreme, angažovanje da priušte i izlože publici i predstave se najbolje, a to su izdavači. Oni su pod „pozitivnim stresom“ tokom cele manifestacije, angažovani na komunikaciji sa posetiocima,  promocijama, izloženi su ne samo prodaji knjige već i troškovima (mnogi izdavači nisu sebi mogli priuštiti ovogodišnji nastup na Sajmu knjiga), te je reč i utisak a i eventualno sugestiju izdavača, šta je možda potrebno promeniti, poboljšati, preko potrebno čuti.

Sumiramo utiske sa izdavačima i započinjemo seriju razgovora ugostivši prvo Gojka Božovića, glavnog urednika izdavačke kuće „Arhipelag“, koja se izdvaja svojom upornošću da nam podari kvalitetne naslove, različitošću, a da pri tom održava uspešnu produkciju i poslovanje.

 

Gojko Božović, glavni urednik

Gojko Božović, glavni urednik

Kako ste se pripremali za Sajam knjiga ove godine?

 Nismo želeli da naš štand bude samo prodajno mesto, mada smo veoma zadovoljni prodajom naših knjiga na Sajmu. Iz godine u godinu čitaoci se sve više doživljavaju samo kao kupci, a pisci su gotovo nevidljivi na Sajmu knjiga. Koncept našeg nastupa imao je cilj da pokaže kako su čitaoci i pisci ključne figure u izdavaštvu i u svakom poslu s knjigama. Drago mi je da je taj koncept prepoznat i podržan u medijima i u javnosti. Štand Arhipelaga je posetio i veliki broj ličnosti iz javnog, kulturnog i političkog života Srbije i regiona. Arhipelag je na 61. Beogradskom sajmu knjiga imao najuspešniji nastup od svog osnivanja 2007. godine. Predstavili smo 53 knjige objavljene između dva Sajma knjiga, među kojima se nalazi i 15 knjiga koje su imale sajamsku premijeru.

I ove godine imali ste posebne goste?

 Gosti Arhipelaga bili su Eugen Šuljgin, poznati norveški pisac ruskog porekla, slovenački romansijer Jani Virk, slovenački pesnik iz Trsta Marko Kravos i makedonski pesnik Slave Đorđo Dimoski. Gosti Arhipelaga na Sajmu knjiga bili su i preko trideset vodećih savremenih srpskih pisaca, istoričara, političkih teoretičara, sociologa, psihologa i filozofa.

 Izdvojili ste kao izdavač, po čemu najviše, kakav je Vaš utisak?

 Arhipelag je ove godine našem prepoznatljivom sloganu Nije sve loše, dobre su knjige dodali i slogan Mi različiti. Bili smo različiti, drago mi je da su to čitaoci prepoznali i podržali. Danas je sve više istih stvari, sve više trendova koji sve kraće traju, sve manje kritičkog mišljenja i glasa razlike. A baš to, taj glas razlike i taj autorski potpis, jesu trajno i suštinsko obeležje vrhunske literature u svim njenim žanrovima. Čitaocima je važno pružiti stvarnu mogućnost izbora. Otuda vrhunska književnost i humanistika ostaju naš trajni izbor čija je vrednost potvrđena i na ovom Sajmu knjiga. Arhipelag je na Sajmu predstavio i novu ediciju Čitanje Evrope u okviru koje će objavljivati antologije savremene ervopske proze, s posebnim osvrtom na nove književne glasove koji se oblikuju u uzburkanim vremenima društvenih i političkih promena. Objavili smo nekoliko kapitalnih izdanja, kao što su biografija Sigmunda Frojda koju je napisao Ljubomir Erić, dvotomna studija Nevena Cvetićanina o veštini državništva ili Ilustrovana istorija beogradskih kafana Boška Mijatovića i Borisa Belingara kao neodoljiva istorija privatnog života u Beogradu od početka XIX veka do početka Drugog svetskog rata.

I vaša kuća kao i mnoge neguje Kluba čitalaca ali ste pokrenuli i nove akcije?

 – Klub čitalaca Arhipelag između dva Sajma knjiga doživeo je čitavu ekspanziju uvećavajući se po broju članova. Da, pokrenuta je  programska akcija Biblioteka za škole koja je obuhvatila veliki broj osnovnih i srednjih škola i gimnazija u Srbiji.

Šta je publika rekla, kada ste uradili statistike, šta ih je od vaših izdanja najviše zainteresovalo?

 – Najtraženije knjige Arhipelaga na 61. Beogradskom sajmu knjiga bili su romani Ljudmile Ulicke Zeleni šator, Davida Grosmana Vidi pod: Ljubav, Alekseja Slapovskog Ja nisam ja i Eugena Šuljgina S nekog drugog sveta. Ogromno interesovanje čitalaca privukle su nova knjiga priča Jelene Lengold Raščarani svet i knjiga Priče o Danilu Kišu. Knjige priča Mihajla Pantića, istorijski romani Nikole Moravčevića, romani Mi različiti Veselina Markovića ili Jaz Darka Tuševljakovića takođe su potvrdile visoko poverenje čitalaca. Knjige Danila Kiša su ostale među najčitanijim knjigama na srpskom jeziku.

Koja bi bila Vaša sugestija kada je ova dugogodišnja manifestacija u pitanju?

– Neophodno je osnažiti programsku i izlagačku dimenziju Sajma knjiga, mislim da bi Sajam tako bio još privlačniji za publiku. A da bi postao privlačniji za strane izdavače i literarne agencije, neophodno je da se termin Sajma knjiga u Beogradu uskladi sa terminom Sajma knjiga u Frankfurtu.

Umesto pitanja kakvi su dalji planovi,  pošto ste se danas  vratili iz Banja Luke gde je dodeljena nagrada “Evropski atlas lirike”, a dobitnik je veliki izraelski pesnik Amir Or, možete li nam preneti malo atmosfere sa te ceremonije?

Da, izraelski pesnik Amir Or, čije je tri knjige objavio Arhipelag poslednjih godina, dobio je nagradu Evropski atlas lirike. Or je preveden na dvadesetak jezika, dobio je niz međunarodnih književnih nagrada, kojima se sada pridružuje i ovo priznanje iz Banjaluke. Drugog dana boravka u Banjaluci govorio sam na predstavljanju tematske antologije “Priče o Danilu Kišu” koju je priredio banjalučki pisac Milenko Stojičić. Posle Kišovih dela u deset knjiga i njegovih poetičkih spisa u tri knjige, bilo je prirodno da objavimo ovu reprezentativnu antologiju najboljih priča srpskih i ex-jugoslovenskih pisaca u kojima se Danilo Kiš pojavljuje kao glavni junak.


 

Kategorije
RazgovoriSajam knjiga

Olivera Ristić, rođena i živi u Beogradu. U srednjoj školi se obrazovala za žurnalistiku i jedno vreme radila kao novinar. Potom studirala na Filološkom fakultetu srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću, upuštajući se u rad u kulturi, marketingu. Trenutno radi kao analitičar medijskih objava. Autor je zbirke poezije „Snovi i beleške“ , brojnih kratkih priča objavljivanih u književnoj periodici. Autor je bloga Slučajni bloger.

Povezani tekstovi

  • Povodom obeležavanja dve godine postojanja manifestacije Belgrade Art Show razgovaramo sa osnivačem i organizatorom. Pavle Knežević nam najavljuje umetničku proslavu 7. decembra u Beogradu. Možete li da nam za...
  • „Čovek koji ne čita dobre knjige nema nikakve prednosti nad čovekom koji ih uopšte ne zna čitati,” reči su Marka Tvena. Pravo je pitanje Šta se čita i zašto?...
  • Istina o kreditima indeksiranim u CHF O stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima govori se već dugo, ali u javnosti o tome kruže različite informacije. Tragajući za odgovorima na...
  • Izdajem knjige u koje verujem, koje bih i sama kupila i čitala.   Nedavno se završila najveća manifestacija knjige u Beogradu, pa prvo da Vas pitamo kakvi su Vaši...