Ljubavni zanos 56. Oktobarskog salona u Beogradu

56. Oktobarski salon u Muzeju grada Beograda – najveća manifestacija savremene umetnosti u Srbiji, 23. septembar – 6. novembar 2016.
Share Button

“Ljubavni zanos traje tek trenutak. Ljubavni jadi traju čitav život”  Žan Pol Egid Martini

Ove godine uokvireno nazivom “Ljubavni zanos”  izloženi su radovi brojnih umetnika  koji nemaju još uvek pristup međunarodnim platformama i to rame uz rame s delima renomiranih umetnika. Selektor, kustos  56. Oktobarskog salona Dejvid Eliot iz Velike Britanije naveo je da je “ovogodišnja manifestacija posvećena ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude niti banalno niti kič”.

Ako se vratimo u prošla vremena koja su insipirisala ovakve manifestacije setimo se da je prvi Jesenji salon (Salon d’Automne) održan  u Parizu 1903. godine u nastojanju da se omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikazuju svoje radove, što je predstavljavalo odgovor odsustvu sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena. Bile su izložene slike do tada još neafirmisanih umetnika: Pjer Bonara, Anrija Matisa, Fransoa Pikabije, Pola Gogena i mnogih drugih.

Na ovom 56. Oktobarskom salonu Dejvid Eliot želeo je da napravi omaž toj slavnoj prošlosti.

Pesmu “Ljubavni zanos” (Plasir d’Amour) komponovao je 1784. godine Žan Pol Egid Martini, ljubavnu pesmu zasnovanu na poemi  Žan Pjer Klarisa de Florijana  (1755 – 1794).  Florijan je poput nebrojenih žrtava terora Francuske revolucije, umro 1794. godine. “Ipak, reči njegove pesme odzvanjaju kroz vekove, te i danas prenose poruku, istovremeno i večnu i prolaznu”, rekao je Dejvid Eliot.

U spletu emocija, krhkosti savremenog čoveka, traženja vazduha i prostora u savremenom životu, umetnici su predstavili iskorak u manifestaciji stvarnosti kroz svoje koncepte, performanse, slike. Salon pruža mogućnost da u fantastičnom prostoru  cigli, stubova i zidina koji odišu na hram umetnosti, (Muzeja grada Beograda),  koračajući iz prostorije u prostoriju ušetate u svetove  67 umetnika od kojih je 19 iz Srbije.

U okviru After Work Party magazina „Lepota i zdravlje“  7. oktobra,  uz vanredno raspoložene kustose i vodiče kroz magične sobe umetnosti, doživljaj je bio  kao da smo najednom ušli u vremeplov emocija stvaralaca. Senzibiliteti umetnika a i publike se uvek razlikuju. Jedinstven je izraz čoveka sadašnjosti koji se umetničkim sadržajem osvrće na pitanje slobode i zabrana, na emotivne krhosti modernog čoveka, na pitanja emigranata i krize u Evropi, na odnos među ljudima, ljubavne odnose, svet životinja i ekologiju, seksualnost, pitanja roditeljstva.

Izdvojila  bih ono što je na mene ostavilo najsnažniji utisak. Na Oktobarskom salonu pletenice i kosa provociraju pitanja položaja žena danas, i traže snagu žene u kosi.

Snaga žene je u kosi

Snaga žene je u kosi

Ambijentalna instalacija među stablima života na ćilimima na kojima subjekti leže simbolizuju njihovu potpunu ogoljenost prema pogledima posetilaca. Ogoljenost čoveka pred publikom, medijima, čovek današnjice izložen je mnogo više javnosti. Intima koja je jaka u ovom perfomansu suočena je sa razotkrivanjem i postavlja mnoštvo pitanja. Da li je moguće sačuvati mir? Intimu? Sebe u tolikoj komunikacijskoj otvorenosti modernog čoveka?

Instalacija na ćilimima

Instalacija na ćilimima

Snažan utisak Mariana Vasileva (1964), umetnica iz Bugarske sa svojom  instalacijom  “Blago je posvuda”, gde je čovek u tamnoj senci u svom pokušaju pokreta, dosezanja sjaja života, ali je svetlost ta, malena težnja i izvan je njega.

Blago je svuda

Blago je svuda

Priču o ljubavi ova umetnica ispričala je kroz impresivnu instalaciju tri para šibica. Šibice govore o zaljubljivanju, sukobima i ponovnom pomirenju.

Tri šibice

Tri šibice

Uz zvuke ZOO  vrta postavka stabla u koje su zavojima umotani ponovni izdanci zelenila samo po sebi govori da se sa odbačenog, golog stabla, ranjenog, borimo za nove izdanke prirode, za povratak zakonima planeti, jedna bolna a jednostavna ekološka instalacija i poruka umetnice Dženet Lorens (1947), Sidnej, Australija.

Drvo

Drvo

A onda sam ušla u sobu “U dubokim vodama”  triptih Biljane Đurđević ispunio je prostoriju  i podsetio nas na izlazak iz sigurnog detinjsta u nepoznat svet.

Triptih

Triptih

Ako ste i propustili ima još vremena da posetite izuzetno neobičnu manifestaciju koja otvara sva čula.


Pokrovitelj događaja: Vinarija Tikveš

Preuzeto sa bloga: Slučajni bloger

 

Kategorije
BeogradKulturaUmetnost

Olivera Ristić, rođena i živi u Beogradu. U srednjoj školi se obrazovala za žurnalistiku i jedno vreme radila kao novinar. Potom studirala na Filološkom fakultetu srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću, upuštajući se u rad u kulturi, marketingu. Trenutno radi kao analitičar medijskih objava. Autor je zbirke poezije „Snovi i beleške“ , brojnih kratkih priča objavljivanih u književnoj periodici. Autor je bloga Slučajni bloger.

Povezani tekstovi

  • Njegova snažna individualnost, veliki, originalni talenat, izrazit smisao za naučnu teoriju i lični uticaj koji je vršiona svoje učenike učinili su ga ne samo tvorcem značajne škole (tzv. ženevske škole)...
  • Rolan Bart (Ronald Barthes, Cherbourg 1915 – Paris 1980) bio je francuski književni teoretičar, kritičar, filozof, semiotičar, pisac i slikar. Smatra se jednim od rodonačelnika strukturalizma, pripada konstrukcionističkim teorijama...
  • Klod Mone je jedan od najpoznatijih francuskih slikara, začetnik novog pravca u slikarstvu, Impresionizma. Ceo jedan novi način slikanja dobio je naziv po njegovoj slici Impresija rađanja sunca. Rođen 1841. u...
  • Povodom obeležavanja dve godine postojanja manifestacije Belgrade Art Show razgovaramo sa osnivačem i organizatorom. Pavle Knežević nam najavljuje umetničku proslavu 7. decembra u Beogradu. Možete li da nam za...