Gustav Klimt, genije i ženskaroš

Za Klimta kažu da je slikao svoj život. Jedan je od osnivača secesije, i njen značajni predstavnik.
Share Button

feljton-belvedere

Dvorac Belvedere

U jednoj od najlepših baroknih gradjevina na svetu, bečkom dvorcu Belvedere, nalaze se neke od slika plodnog  (u svemu) austrijskog slikara i jednog od osnivača secesije, Gustava Klimta.

Belvedere dvorac je dom nekoliko stalnih i gostujućih izložbi raznih umetnika. Sama gradjevina je dostojan hram lepoti koja se čuva medju njenim zidovima. Genijalnost spolja i iznutra, moglo bi da se kaže za Belvedere dvorac.

Sagradjen je po želji Eugena Savojskog, velikog vojskovodje italijanskog porekla, francuskog obrazovanja i austrijske vojne karijere. Ovaj izvanredno pametan i organizovan vojnik bio je ružan muškarac, nizak rastom i imao je malu, ali vidljivu fizičku manu. Proteran sa dvora Luja XIV upravo zbog svog neprijatnog izgleda, u Austriji je ostvario ogromne uspehe na bojnom polju i uvećao granice carstva gotovo dvostruko. Smatra se da je on zaslužan za odbranu Beča od turske najezde, i u znak zahvalnosti dobija zemljište na kojem će sagraditi velelepni kompleks zgrada, Donji i Gornji Belvedere, spojeni parkovima u baroknom stilu. Cela gradjevina je mešavina baroka i rokokoa, kojeg inače nazivaju i kasni barok.

Eugen Savojski se nikada nije ženio, iako je bio vrlo poželjan kao zet mnogih plemićkih kuća. Svestan da ga žena ne bi volela zbog njega samog nego zbog bogatstva i moći njegove titule, odlučio je da se ne ženi i ceo život je posvetio ratovanju i osvajanju u ime Monarhije.

Dvorac Belvedere je smatrao svojom zaostavštinom umesto dece koju nije imao.

klimt-fotka

Gustav Klimt

Ovaj dragulj barokne arhitekture koga je podigao čovek usamljenik, izolovan od ljubavi i lišen ženskih čari i čarolija, ugostio je dela jednog od najvećih slikara sa kraja 19og i početka 20og veka. Slikara koji je sablažnjavao ondašnji kulturni Beč svojim smelim, često raskalašnim  slikama isto koliko i svojim još smelijim i raskalašnijim životom. Kao i tvorac dvorca nikada se nije ženio, ali su iza njega ostala brojna deca od kojih je zakonski priznato četvoro, (od četrnaest, koliko se pojavilo da deli nasledje) i to posle njegove smrti.

Rodjen je u siromašnoj porodici češkog emigranta 1862. Pohadjao je  školu za primenjenu umetnost, a prvi angažman je dobio da oslikava predvorje Umetničko-istorijskog muzeja u Beču. Kanije će postati počasni član univerziteta u Beču i Minhenu.

Klimtov pravac je simbolizam, i to realistički, koji ne ulepšava, nego otkriva i provocira. Jedan je od osnivača secesije, i njen značajni predstavnik.

Pojava Gustava Klimta na umetničkoj pozornici Beča nije prošla nezapaženo. Od jednih slavljen i hvaljen, najviše javnost uzburkava tematikom svojih dela, kao i načinom prikazivanja.

judith-and-the-head-of-holofernes-gustav-klimt-e1427600752627

Judith

Uštogljena bečka aristokratija nije mogla da podnese Klimtovo prikazivanje Žene. Centralni motiv gotovo svih njegovih slika je žena, i to ne majka, supruga i saputnica, nego žena kao erotski simbol, kao inspiracija, miris bluda i pokretačica svih bura i oluja u životu muškarca. On obožava ženu, i u svojim delima i u životu. Prikazuje ih  lepe i manje lepe, vitke i debele, ali uvek poželjne. Muškarca na njegovim slikama gotovo da i nema. Tamo gde ga ima, on nije centrlna figura nego samo kao pratilac žene, kao neophodni statista koji služi da se istakne ženska lepota i erotika.

Erotika izvire iz svake njegove slike. I tamo gde žena nije obnažena, njen stav i pogled odišu erotskom čežnjom i pozivom. Erotska fantazija izbija iz svakog delića njegovih slika, on nije slikao žensko telo, nego žensku seksualnost.

Za Klimta kažu da je slikao svoj život. Ljubavni život mu je bio buran, i bilo je perioda kada je imao vezu sa četiri žene. U isto vreme su mu bile trudne dve žene, jedna ga je zamalo tužila za zavodjenje, a zvanično je bio u vezi sa svojom velikom ljubavi, dizajnerkom Emilijom Flege.

Ovaj zgodni i vragolasti slikar bio je pravi skandal majstor, iako je on sam živeo povučeno, nije posećivao gradske salone niti preterano voleo javnost.

800px-gustav_klimt_016

Poljubac

Njegova najpoznatija slika, Poljubac, smatra se da prikazuje njega i Emili, s obzirom da na poledjini slike stoji njeno ime. Prvobitno je slika imala naziv Ljubavnici, ali je kasnije promenjen.

Slika prikazuje dvoje ljudi koji su jedno telo, stopljeni u zanosu ljubavne žeje. Muški princip je prikazan na odelu muškarca, jednoj vrsti odore sa pravougaonim motivima koji su simbolizuju muški praktični um i smisao za tehniku i matematiku. Ženska haljina je sasvim drugačijim simbolima: blagi oblici, cveće, obilje boja, nežnost i zavodljivost. Savršen spoj, gotovo kao jing i jang princip.

Niko kao Klimt nije toliko voleo ni veličao ženu i žensko biće. U njegovo vreme žena je bila ograničena bezbrojnim pravilima društva i hipokrizijom da postoje poštene žene, i one koje to nisu, a to su one koje vole i vode ljubav.

Smatra se da je na ovoj slici, osim veličanstva fizičke ljubavi izmedju muškarca i žene, prikazana i ljubav koja nije društveno prihvaćena . Dvoje ljudi se grle u prirodi, na ivici cvetne livade. Ne, ovo svakako ne asocira na bračnu ljubav, barem ne onu s početka  20og veka, kada je slika nastala.

gustav_klimt-01452-portrait-of-emily-fidge

Portret Emili Flege

Brojne su žene koje je Klimt ovekovečio na platnu. Manje poznata javnosti, slika njegove velike ljubavi, Emili Flege, prikazuje lepu ženu aristokratskog držanja. Prvobitno njegova učenica, potom model i ljubavnica, bila je sa njim dvadeset godina i pored brojnih avantura i skandala koje je Klimt izazivao svojim burnim erotskim avanturama. Emili je bila ćerka bogatog bečkog industrijalca i zajedno sa svojom sestrom je imala modni salon u centru Beča. Njena sestra Helena bila je udata za mlađeg Klimtovog brata, pa su se često viđali i provodili vreme u kući na jezeru Ater, gde su nastali divni portreti ali i skice za haljine modnog salona “Sestr e Flege”. Važila je za slobodoumnu i tvrdoglavu, a svakako joj porodica nije namenila život kakav je ona odlučila da vodi. Kažu da je njeno ime izgovorio i na samrti, iako je tada već bila izgubljena za njega, umorna od njegovih skandala sa gotovo svakim modelom koga je slikao.

Na njegovim delima žene su ili obnažene, ili obučene u kreacije Emili Flege. Ona je bila istinska umetnica u kreiranju, ali njoj Beč nije opraštao ono što Klimtu, ipak, jeste: život po sopstvenom osećaju i sa ukusom slobode.

Nema sumnje da je Klimt jedan od prvih umetnika koji se pobunio protiv ustaljenih formi života žene i muškarca, ali naročito žene. Njegovo doba je odisalo dvostrukim moralom koji je ženu sputavao u svemu što ona jeste kao prvo, Žena, predmet želje i uživanja, pa tek onda majka, hraniteljka, supruga, drug ili saborac. Do tog vremena umetnost je prikazivala ženu samo kao gotovo bespolno biće, kome pol služi samo za produženje vrste, i to po želji i diktatu muškarca.

Lično mislim da bi Klimt u svakoj ženskoj kući morao da bude zastupljen, jer niko nije više učinio za oslobadjanje žene koliko on. Kasnije je to pripisivano Pikasu, ali Pikaso je bio ženomrzac koji je često prikazivao groteskno svoje, a i druge žene. Za razliku od Klimta gde se vidi da on žene voli, slika i sanja, živi sa fantazijom njihove erotičnosti i  zavistan je od onoga što žena može da mu pruži.

gustav-klimt-portrait-of-adele-bloch-bauer-i-detail

Portret Adele Bloh Bauer

Klimt je slikao i brojne ženske portrete po narudzbini. Tako je naslikao Adelu Bloh Bauer, suprugu bogatog bečkog industrijalca. Takozvani zlatni portret, oko koga se vodio dugotrajan sudski spor sa naslednicom, unukom modela, koja je dobila spor 2006te godine i sliku prodala za neverovatnih 135 miliona dolara, do tada najvećom postignutom cenom za jednu sliku.

Nedavno se otkrilo postupkom specijalne vrste snimanja koja detektuje i slike ispod postojećih slika, kao i način slikanja, da je Klimt svoje likove žena, i kad ih je slikao obučene, prvo naslikao nage pa im onda dodavao odeću. Ne znam kako bi se to danas zvalo, verovatno bi mu savremena psihologija našla ime i dijagnozu, proglasivši zaljubljenika u žensku erotičnost nekom vrstom erotomana.

Kako god ga okarakterisali, Klimt je  slavio ženu i prikazivao žensku seksualnost kao najlepši i neodvojivi deo prirode. Žena je za njega bila predmet uživanja i obožavanja. Ovde  se mnoge feministkinje ne bi složile sa mnom, jer se Klimt nije mnogo bavio ženskom pameću, ali je svakako cenio, s obzirom da je do smrti voleo ženu koja je imala i pamet, osim erotike.

Umro je 1918, jedva prešavši 50 godina, od moždanog udara, koji je bio čest u njegovoj familiji.

Njegove slike i danas odišu večitom čežnjom za rajskim vrtovima u kojima je žena slobodno seksualno biće, svesna sebe i ženske magije koju poseduje.

Kategorije
KulturaUmetnost

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Njegova snažna individualnost, veliki, originalni talenat, izrazit smisao za naučnu teoriju i lični uticaj koji je vršiona svoje učenike učinili su ga ne samo tvorcem značajne škole (tzv. ženevske škole)...
  • Rolan Bart (Ronald Barthes, Cherbourg 1915 – Paris 1980) bio je francuski književni teoretičar, kritičar, filozof, semiotičar, pisac i slikar. Smatra se jednim od rodonačelnika strukturalizma, pripada konstrukcionističkim teorijama...
  • Klod Mone je jedan od najpoznatijih francuskih slikara, začetnik novog pravca u slikarstvu, Impresionizma. Ceo jedan novi način slikanja dobio je naziv po njegovoj slici Impresija rađanja sunca. Rođen 1841. u...
  • Povodom obeležavanja dve godine postojanja manifestacije Belgrade Art Show razgovaramo sa osnivačem i organizatorom. Pavle Knežević nam najavljuje umetničku proslavu 7. decembra u Beogradu. Možete li da nam za...