Klod Mone, slikar svetlosti

Mone nije bio slikar objekata nego svetlosti na njima.
Share Button

Mone u svom vrtu

Klod Mone je jedan od najpoznatijih francuskih slikara, začetnik novog pravca u slikarstvu, Impresionizma. Ceo jedan novi način slikanja dobio je naziv po njegovoj slici Impresija rađanja sunca.

Rođen 1841. u Parizu, odrastao u Avru, u Normandiji. Daroviti dečak se družio sa lokalnim slikarom, Eženom Budenom, za koga kaže da je najzaslužniji što nije ostao samo mladić koji u malom gradu nadahnuto slika karikature meštana. Buden je bio slikar pejzažista, i zarazio je mladog Kloda lepotom prirode, živopisnošću neba i oblaka, treperenjem vode. Voda je Monea naročito privlačila, niko kao on nije slikao vodu i njene kristale svetlosti, hvatajući onaj posebni, kratki trenutak kada svetlost padne na kap i postane spektar boja. Slikao je sve vode koje je video, ali je ostao veran jezeru Živerni. Eduar Mane je za njega rekao da je “Rafaelo vode”. I zaista je bio. Čarobnjak koji je uspeo da prikaže igru vode, svetlosti i vetra.

Počeo je kao figuralni slikar, i po retkim figurama ljudi koje je slikao, vidi se da je  mogao da postane majstor slikanja figure, kao Mane ili Renoar. Na nekoliko slika svoje rano preminule supruge, može se videti da mu nije bilo strano da oslika sve što vidi, pa i ljude. No, nepovratno zaljubljen u prirodu, okrenuo se pejzažima i za svoju najbolju sliku smatrao je “Vrt u Živeniju”, izvanredno delo u kome je uspeo da uhvati taj trenutak kada trojstvo svetlosti, vode i povetarca napravi magiju.

Kamij Mone sa sinom

U privatnom životu nije bio srećan. Bolje rečeno, bio je kratkotrajno srećan sa svojom velikom ljubavi, jednom od retkih žena koju je naslikao, Kamij. Lepa i prozračna kao njegove slike, nosila je u sebi potmulu bolest koja je tada bila smrtonosna. U svom kratkom bljesku kroz slikarev život uspela je da mu rodi dva sina i umre u 32. godini, od tuberkuloze.

Posle ženine smrti Mone  počinje da živi sa Alisom, ženom koja mu je povremeno bila model ali kojoj nikad nije naslikao lice. Zahvaljujući njenoj bolesnoj ljubomori, nemamo više slika Kamij Mone, jer je ona uništila slike, pisma, bila je neumorna u nastojanju da izbriše postojanje prethodnice. Znala je, osećala svojom ženskom intuicijom, da je Kamij živa u Klodovom srcu i da ne postoji način da je izbriše iz onih vijuga mozga koje pamte sreću mladalačke ljubavi.

A ljubavi je bilo mnogo, jer samo njena snaga je mogla da prevaziđe teškoće u kojima su bili Klod i Kamij, kao mladi par. Kako se u ono vreme smatralo normalnim da te roditelji blagoslove za brak, tako su i njegovi roditelji, Adolf i Žastin Mone, smatrali da treba da imaju poslednju reč u odabiru supruge za svog sina. Klod je po tom pitanju bio neposlušan i impulsivan, pale su teške reči i sin je zauvek napustio roditeljsku kuću, a njegovi otac i majka su ga se odrekli. Pred mladim parom je bio težak period nemaštine a imali su i malo dete. Nevolje su dolazile jedna za drugom. Internacionalna izložba u Avru nije uzela nijedno njegovo delo. Iz stana su ih izbacili jer nisu više imali novca da ga plaćaju. Sa ivice samoubistva izbavio ga je bračni par Gudbet, naručivši sliku, portret gospođe Gudbert.Pored ove, kupili su još drugih slika i omogućili mu da se vrati slikarstvu od koga je bio odustao. Ta slika je urađena u realističkom stilu, i postoji samo još jedna tako urađena, Žena u zelenoj haljini. Po njima se vidi da je Mone veoma vladao i realističnim prikazom onoga što je video, ali je bio zanesen impresijom, emocijama, nezemaljskom lepotom u zemaljskim stvarima. Ako postoji raj, onda bi to mogao da naslika Klod Mone.

Mone u ateljeu – čamcu

U jednom trenutku svoga života je stvorio svoj mali raj. Kada mu je umro otac, i Kamij je dobila neki novac, iznajmili su kuću u Arzenteju. Malo mesto, desetak kilometara udaljeno od Pariza, nudilo je ono što je Mone želeo: prirodu i vodu. Tamo je pozivao svoje prijatelje i ubrzo je Arzentej postao omiljeno mesto slikara impresionista i svih onih koji su se zanimali za slikare i slikarstvo. Da bi što bolje slikao vodu, napravio je malu kabinu od platna na običnom čamcu i slikao na samoj vodi.

Sav je bio sazdan od emocija. Sebi najstroži kritičar, u besu je uništio preko 500 svojih slika, od kojih je polovina bila sa temom lokvanja. Naime, iako je putovao po Evropi i slikao vode Londona, Venecije, Amsterdama, Pariza, kasnije se sve više  zatvarao u svoj Živerni, gde je imao vrt koji je uredio u orijentalnom stilu. Čest motiv njegovih slika, lokvanj i japanski most, slikao je znova, nezadovoljan kako na platno prenosi svoju viziju onoga što vidi. Njegov prijatelj i čovek koji mu je dosta pomogao u životu da materijalno stane na noge, premijer francuske vlade, Žorž Klemanso, svedočio je o napadima besa koje je Mone dobijao kada ne bi uspeo da realizuje ono što je njegov um stvorio kao sliku.

Godine u Živernjiu su bile spokojne i obeležene materijalnom sigurnošću. Tamo je proživeo 43 godine sa svojom drugom, brojnom porodicom. Njegova dva sina sa Kamij i Alisa sa njenih šestoro dece, bili su malo pleme koje je, najzad, moglo da odahne. Alis je i zvanično postala druga gospođa Mone, posle smrti svoga muža. Očigledno zaljubljena u Monea godinama pre nego su stupili u vezu, dočekala je da, barem zakonski, dođe na mesto koje je oduvek želela.

Katedrala u Ruanu

Ono što obeležava Moneov rad su slike u serijama. Jedan isti motiv slikan u različito doba dana, u raznim godišnjim dobima. Slika katedrale u Ruanu ima dvadeset, i svaka je remek delo za sebe. Ta serija slika bila je i prelomni trenutak kada je i publika dobro prihvatila njegov rad i počela kupovati ono što je stvarao. Bio je poznat i priznat kao jedan od najznačajnijih slikara svog vremena. Doživeo je satisfakciju da ga uvažavaju i kolege i kolekcionari, samo jedno, ipak, nije. Država Francuska nikad nije otkupila nijedan njegov rad, za njegovog života. Sve slike koje su u muzeijima otkupljene su od kolekcionara i prijatelja posle njegove smrti.

Umro je u svom voljenom Živerniu. Bolovao je od raka pluća i slikao je u vrtu čak i po sećanju, jer je poslednjih godina počeo da gubi vid, pa je operisan od katarakte.

Svetlost i voda, to ga je opsedalo iako je najveću slavu postigao sa drugim temama. Govorio je da najbolju sliku nije uspeo da naslika, vodu sa travom koja se talasa u dubini. Sa tom neostvarenom željom je i umro, jednog hladnog decembra 1926.

Kategorije
UmetnostŽiža Radivojević

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Njegova snažna individualnost, veliki, originalni talenat, izrazit smisao za naučnu teoriju i lični uticaj koji je vršiona svoje učenike učinili su ga ne samo tvorcem značajne škole (tzv. ženevske škole)...
  • Rolan Bart (Ronald Barthes, Cherbourg 1915 – Paris 1980) bio je francuski književni teoretičar, kritičar, filozof, semiotičar, pisac i slikar. Smatra se jednim od rodonačelnika strukturalizma, pripada konstrukcionističkim teorijama...
  • Leto gospodnje 1881. u Aranđelovcu, i događaj sezone, oficirski bal u organizaciji kraljice Natalije i svako ko polaže na ugled u društvu mora mu prisustvovati. Spremaju se mlade devojke,...
  • Imali smo, pre neki dan, istupanja dve uvažene ličnosti, jedna je iz svetovnog a druga, važnija, iz duhovnog života Srbije. Ne znam koja me je više razbesnela i povredila...