Derinkuju, čudo pod zemljom

Misteriozni gradovi pod zemljom, mreža tunela ispod Evrope koja se proteže od Škotske do Turske. Ko ih je, i u kakvu svrhu gradio? Još nije nađen pouzdan odgovor.
Share Button
56964_b84_iff

Šema podzemnih tunela ispod Evrope do Turske

Kada je poznati nemački arheolog Hajnrih Kuš pronašao par tunela ispod ispod Bavarske, nije ni slutio da će to biti početak čudesne priče koja otkriva postojanje mreže podzemnih puteva i nastambi, dugačke mreže koja se proteže duž celog starog kontinenta i doseže do Turske. Svoja otkrića i hipoteze o nastanku i razlozima građenja, stanovnicima i, uopšte, mogućnostima gradnje čitavog podzemnog sveta, objavio je u knjizi “Secrets of the undergound door to an ancient world”. I zaista, otkrivanjem novih podzemnih prolaza i čitavih gradova, umesto da se saznaje više, misterije postaju sve veće.

Imala sam prilike da posetim Derinkuju, nestvaran grad pod zemljom u Kapadokiji, u Turskoj. Kapadokija je kao delić nekog drugog sveta, parče sa nepoznate planete koje se slučajno spustilo na zemlju. Nestvarni oblici u kamenu, vajani prirodom, suncem, olujama i vetrom, smenjuju se sa jos nestvarnijim delima ljudskih ruku i uma. Svaki korak koji se napravi kroz ovaj predeo otkriva neke drevne tragove, što prvih hrišćana, što stanovnika pre njih.

derinkuju šema

Šema grada Derinkuju

Derinkuju je smešten kod grada Nevšehir, oblast Kapadokija, pokrajina Anadolija. Otkriven je slučajno, kada je 1963. jedan čovek hteo da proširi svoju kuću koja se naslanjala na stenu. U ovom delu sveta je, inače, uobičajeno da se prirodni zakloni i udubljenja u stenama koriste za stanovanje, samo se dograde ili prodube u slučaju potrebe porodice.

Ono zašta se mislilo da je stena, bio je tanak zid koji je, malo po malo,  otkrio čitav jedan grad, ogromnu tvorevinu na devet nivoa koja se, kao stidljiva mlada, pojavljivala pred očima arheologa.

DSCF1628

Bunar

Derinkuju znači podzemni bunar. Grad je imao vrlo organizovane delove, povezane hodnicima i vladao je savršen red. Kroz ceo grad proticala je reka ponornica, te je grad bio odlično snabdeven vodom iz bunara, hladnom i pitkom. Kuhinjsko posuđe i čađ na zidovima ispričali su priču o zajedničkim kuhinjama, gde je nekoliko porodica spremalo hranu i grejalo vodu. Manje prostorije bile su određene za spavanje, a jedna veća za okupljanje. Pretpostavlja se da su bili organizovani po principu familija, jer nisu prostorije ravnomerno poređane nego u manjim grupama, kao današnje kuće koje formiraju ulicu, a ulica naselje. Svetlo je dolazilo od uljanih lampi, a ulje se držalo u krčazima u spremištima. Interesantno je da nijedna prostorija nije izdvojena kao mesto življenja nekog vrhovnog autoriteta, za njega i njegovu porodicu. Sigurno je da su bili hijerarhijski ustrojeni, jer takav savršen red i disciplina ne mogu spontano da se sprovode i traju. To se, međutim, ne može videti po kvalitetu ili bilo kojoj posebnosti u odnosu na sve drugo. Reklo bi se, jedan drevni komunistički princip, svako prema mogućnostima i svakom prema potrebama.

DSCF1618

Stepenice koje vode u podzemlje

Derinkuju-5 vrata

Kamen za zatvaranje ulaza kojih je bilo 5

Iznenađujuće je kako je ceo taj svet bio izgrađen. U grad vode uske i strme stepenice, i ko ima imalo klaustrofobične misli ne treba da silazi. Na kraju stepenica je otvor ili kapija, kroz koju se ulazi u splet tunela. Kapija je zatvarana velikim kružnim, masivnim kamenom koji se može i danas videti, težak je oko pet tona i ima poseban mehanizam. Prostim sistemom poluga mogao se pomeriri i zatvoriti ulaz za samo par minuta, i to samo sa unutrašnje strane. Praktično je bilo nemoguće ući, a da vas stanovnici dobrovoljno ne puste.

Iako pod zemljom, ovi ljudi-krtice imali su i društveni zivot. Postoje čitave dvorane koje su očigledno služile za okupljanje, a verovatno i za neki kulturni život koji nije samo religijski.

Takođe je interesantno da ni svoje mrtve nisu sahranjivali napolju, već su izdvojili poseban prostor za groblje. Pokojnike su spuštali u otvor u zidu ili podu i na njih su navaljivali veliki kamen.

Ono što je mene fasciniralo je pitanje toaleta, ali su ovi drevni ljudi i to genijalno rešili.

ventilacija

Ventilacioni otvor

U ceo grad vazduh je dovođen pomoću ventilacionih sistema, dugačkih otvora u vidu cevi koje su izlazile na površinu. Ovi otvori su tako spretno i znalački postavljeni da savršeno dovode vazduh i u najudaljenije i najdublje slojeve, i stalno vam iznad glave pirka blaga promaja.

Elem, kako su imali reku, bujnu i bogatu vodom, jedan njen rukavac, namerno ili prirodno, skreće u sasvim drugom pravcu od njenog toka. Tu se napravila prostorija u kojoj su u steni izdubljena sedala, neposredno iznad vode a ispod ventilacionih otvora! Ovaj prizor kulturnog i higijenskog toaleta vas ostavlja bez daha, s obzirom da govorimo o “primitivnim” narodima.

Nije tačno ustanovljeno kada su i koji ljudi sišli pod zemlju i izgradili ova naselja. Smatra se da su nastala između osmog i devetog veka pre nove ere i zasigurno su imali namenu utočišta od spoljnjeg neprijatelja.

Ja sad ovde moram da pomenem  samoukog i samozvanog naučnika-arheologa, Eriha fon Denikena, koji ima svoju teoriju, koja, koliko god bila hrabra a on etiketiran kao šarlatan, postavlja neka logična pitanja.

Naime, beg pod zemlju je i dobro, ali i loše rešenje kao spas od spoljnjeg neprijatelja, Dobro je što ste mu van domašaja očiju, ne može da vas vidi, najčešće i ne zna da postojite. Ne može da vas ubije, zapali, opljačka. Međutim, jednom otkriveni, postajete lak plen baš zbog okolnosti da ste pod zemljom. Dovoljno je da vam se zatvori dotok vazduha i svi ste osuđeni na sporo i sigurno umiranje.

Denikenova hipoteza je da su se ljudi krili od neprijatelja, ali ne onih na zemlji, već od onih iz vazduha! To bi objasnilo silaženje u dubune zemlje i nepostojanje okolnosti da se stanovnici uguše neprijateljskom intervencijom, jer neprijatelj i ne korača zemljom već bije svoj boj iz vazduha! Smela hipoteza, svakako, odbačena od ozbiljnih naučnih krugova koji, ipak, nisu dali svoju tezu, koja bi bila logična i opšteprihvaćena.

Ako ste mislili da se čudo zvano podzemni grad ovde završava, prevarili ste se.

d4c993e33cb96e300cd33f936807836e

Kajmakli

Postoji još jedan, isto tako veliki i na istovetan način izgrađen i ustrojen grad, Kajmakli, i ova dva naselja su povezana hodnikom dugačkim 8 km. Očigledno je postojala aktivnost i komunikacija između njih; u tunelu su pronađene lampe ali i udubljenja u zidu, kao male poštanske stanice. Glasnik iz jednog grada dolazio je do polovine tunela i tu imao vodu i hranu u udubljenju u zidu, i sačekivao glasnika iz suprotnog pravca da razmenjuju aktuelne informacije. Ne bi me čudilo ni da su imali neki kameni telefon, da su lupkali kamenom o kamen i tako komunicirali, toliko su bili precizni i do tančina ustrojeni u rad, red i poredak.

Nije poznato koliko dugo se grad koristio. Veruje se da je opasnost koja ih je oterala pod zemlju naglo i prošla, s obzirom da u odajama nisu nađeni gotovo nikakvi predmeti za ličnu upotrebu. Kao da su stanovnici ovog podzemnog sveta odjednom izašli na svetlost dana i poneli sve sa sobom.

Mnogo tajni kriju ovi gradovi. Hipoteza da su izgrađeni od strane hrišćana koji su se krili od progona ne stoji, s obzirom da nikave freske ni crteži ne postoje na zidovima, a Kapadokija je puna neverovatnih fresaka koje su ostavili drevni hrišćani krijući se od Rimljana. U gradu Goreme, takođe u Kapadokiji, postoje formacije stena neobičnog oblika koje u sebi kriju prostorije u kojima jesu boravili proganjani sledbenici Hrista. Ove prostorije su oslikane, a jedna je sasvim neverovatna, zove se Mračna crkva jer je sakrivena od svetlosti dana. Za divljenje  je kakve su freske i bogatstvo boja na tim zidovima koji su bili oslikavani pod uljanim lampama i lučem kao izvorima svetlosti. Gotovo svaka prostorija u steni ima bar neki ukras na zidu, neku šaru, boju. Ni Derinkuju ni Kajmakli je nemaju.

Malo je verovatno da su ljudi koji su tako domišljato izgradili sebi stanište i sklonište nisu imali nikakve dodirne tačke sa umetnošću. Tehnički i građevinski savršeno urađeno, kako je moguće da im život bio suvoparan, bez ijednog traga za oplemenjivanjem i ulepšavanjem prostora? Šta još ne znamo, čak ni ne slutimo o žiteljima podzemnih gradova? Da li su komunicirali sa daljim prostranstvima, sa onim narodima koji su, takođe, stotinama pa i hiljadama kilometara daleko delili njhovu sudbinu, tešku sudbinu života u surovim uslovima mraka i neizvesnosti? Da li uopšte postoji povezanost i da li su znali jedni za druge?

Mnogo je pitanja koja se pojavljuju dok gledate ostatke nekog drugog i davnog sveta. Zadivljujuća je misao da stojite na mestu gde je drevni čovek prvo dubio kamen, a onda se zatvorio u njega štiteći sebe i svoje drage. Šta je sve čovek spreman da se doseti i uradi da bi očuvao svoju vrstu, svoj narod, svoju krvnu liniju? Meka vulkanska stena nije bila suviše teška za obrađivanje, ali je, ipak, potrebno vreme da se izdubi tle i napravi mesto za koliko-toliko udoban život 20 hiljada duša.

Život ima čudne oblike i donosi čudne situacije i zagonetke. Ove odaje i prolazi koje sam videla donose više pitanja nego odgovora.

Kada se izađe na svetlost dana nameće se jedna misao koja isplivava povrh svih tih pitanja.

Misao o dragocenosti života i načinima za njegovo održavanje i produžavanje. Svesnost o potrebi zajednice i svesti da smo samo zajedno i okrenuti opšem dobru kadri da spasimo i imamo sopstveno.

Savremeni čovek bi se mogao zamisliti koliko je njegova “sloboda” dobrobit, i koliko je velika cena individualnosti koja nas, zapravo, otuđuje. Stanovnici ovih podzemnih gradova nisu mislili samo na sebe, niti im je tako bio organizovan život. Oni su znali da samo disciplinovani i povezani u veliku, do tančina uređenu zajednicu, mogu preživeti i nadživeti opasnost od koje su se sakrili.

Mogli bismo svi malo da razmislimo o tome.

DSCF1625

Moja malnkost u jednoj od podzemnih odaja

TURKIYE'NIN PERIBACALARI VE YERALTI SEHIRLERI ILE UNLU KAPADOKYA BOLGESINDEKI NEVSEHIR KALESI'NIN ALTINDA, DUNYANIN EN BUYUK YERALTI SEHIRLERINDEN BIRININ BULUNDUGU BILDIRILDI. YER ALTI SEHRINDE KAYADAN OYMA SOMINELER DIKKAT CEKIYOR. (ANADOLU AJANSI - YUCEL VELIOGLU) (20120706)

Kuhinja sa ognjištem i udubljenjima u zidu za posuđe

derinkuyu-podzemni-grad-turska-11

Detalj sa bunarima

cappadocia_kaymakli_underground_cit

Velika odaja za okupljanje u gradu Kajmakli

 

Kategorije
Razumne pričeReportažeZanimljivosti

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Na 110 km od Beograda i 200 km od Novog Sada smešteno je jedno od najlepših mesta u Srbiji, Srebrno jezero. Nastalo je pregrađivanjem Dunava dvema branama koje su...
  • U novijoj srpskoj istoriji nema političara čiji politički život može da se uporedi sa Pašićevim. Pola  veka u politici, bio je savremenik četiri kralja; dva Obrenovića kojima je bio...
  • Postojao je na vrhu planine nadomak Beograda jedan jako stari grad. Njegov početak zalazi u mnogo davna vremena kada su ovim prostorima šetali Kelti, stari narod koji je ovde...
  • Teremin spada među najstarije elektronske muzičke instrumente i pronađen je slučajno, u laboratoriji Lava Termena, koji je radio na visokofrekventnom oscilatoru, koji meri dielektričnu konstantu gasova. Uređaj je usavršavan za sasvim...