Istorijat prostitucije – 1. deo

Najstariji zanat na svetu; zanat, veština, umetnost ili sve to zajedno? Stara je koliko i ljudski rod.
Erotske igre u antičkoj Grčkoj - Ilustracija: Internet
Erotske igre u antičkoj Grčkoj - Ilustracija: Internet
Share Button

Istorija prostitucije je istorija ljudskog roda. U najprimitivnijim zajednicama je postojala trgovina telom zarad neke lične koristi. Mada, ako bi tako strogo definisali prostituciju, onda bi se mnogi međuljudski odnosi mogli dovesti u pitanje. Gde je granica koja odvaja odnos bez ljubavi i prostituciju? Ako je materijalni momenat, onda ga ima mnogo u svim epohama ljudskog bitisanja na ovoj planeti. Izgleda da se momenat plaćanja novcem izdvaja kao ključni da bi se neki seksualni  odnos mogao okarakterisati kao prostitucija.

Od najstarijih vremena su postojale i ženske i muške osobe koje su trgovale svojim telom. Ipak, muške prostitucije je neuporedivo manje, delom zbog sociološkog momenta gde se ženama nije priznavalo pravo da nedostatak zakonski regulisanog seksa nadomeste plaćenim, delom zbog zakona fiziologije da muškarac ne može imati seks svaki put kad to zamisli. Tako se muška prostitucija uglavnom svela na homoseksualnu. Istina je da su kroz istoriju poznati muškarci koji su zadovoljavali seksualne apetite uglavnom vladarki ili jako bogatih žena, jer su samo one mogle da iskaču iz strogih moralnih okvira postavljenih društvenim odnosima i, pre svega, crkvom. Ti slavni muškarci su, uglavnom, bili promovisani na neke položaje, zauzimali su važna mesta u vojsci ili na dvoru, tako da se tu ne može govoriti o klasičnom pojmu prostitucije.

81

Prodavačica ljubavi, freska iz Pompeje

Ono u čemu se etnolozi, antropolozi i istoričari slažu jeste da je koren prave prostitucije nastao u hramovima, u vidu religijske ili obredne prostitucije. Hramovi i pijace su, inače, bili mesta svakodnevnog okupljanja ljudi, naročito hramovi koji su bili i mesta za razgovor i viđenja ne samo verskog karaktera. Običaji su varirali od teritorije, ali se mogu podeliti u dve kategorije. Prva su bile privremene prostitutke, zapravo, obične devojke i žene koje su svoje telo prodavale za novac, koji je išao kao prihod hramu. Ovaj vid razmene seksualnih usluga za novac je čak bio poželjan i odobravan od strane zajednice, smatrao se doprinosom bogovima. Žena je mogla da bude na usluzi samo jedanput ili više puta, posle toga se udavala ili vraćala u brak gde su i dalje važila stroga moralna pravila. Drugi vid je bio stalna prostitucija u okviru i za račun hrama. Nekada su to bile robinje, a često i pokajnice, udovice, žene koje su se iz bilo kojih razloga odlučivale na ovaj način života. Interesantno je da se u to vreme smatralo nepoželjnim da se devojka uda nevina. Njena nevinost je pripadala bogovima i bilo je gotovo obavezno da im je posveti. Najstrožije je bilo u Lidiji, antičkoj državi u Maloj Aziji, (poznatoj po bogatom kralju Krezu), gde su devojke čak bile kažnjavane ako ne bi ispoštovale ovaj običaj. U Lidiji se kovao prvi novac, u VII veku pre n.e, bila je bogata i uređena država, dobro organizovane vojske. Tamo su se devojke prodavale za novac, najčešće vojnicima i tako sakupljale miraz za udaju. Ovo spominje i Herodot u svojom delu Istorija. Interesantno je da, jednom kad se udaju, iste te dojučerašnje prostitutke budu surovo kažnjavane ako prekrše zavet vernosti u braku.

U antičkoj Grčkoj i starom Rimu nalazimo vrlo sličan odnos prema braku i prema zadovoljenju van braka. U početku je i Rim bio jedna strogo porodično i moralno uređena društvena zajednica, gde je žena majka, matrona, bila poštovana gotovo kao božanstvo. Iz ovoga doba postoji jedna zanimljiva priča, kako su, zapravo, Rimljani došli do svojih žena. Ovu epizodu pominju Tit Livije i Plutarh, tako da se može uzeti kao verodostojna.

rubens7

Nikola Pusen, Otmica Sabinjanki

Nakon utemeljivanja Rima, njegov osnivač, Romul, pružio je utočište mnogim beguncima i namernicima u cilju povećanja broja stanovnika. Kako su to u velikom broju bili muškarci, Rimljani su otišli i od susednog plemena, Sabinjana, tražili njihove devojke za udaju. Kako ih nisu dobili, iskoristili su svetkovinu u čast boga Neptuna i oteli Sabinjanke a njihove očeve i braću oterali. Poženili su se njima i kad su se, kasnije, Sabinjani organizovali i upali u grad želeći da vrate svoju žensku čeljad, te mlade žene su se organizovale i stale između dve vojske gde su na jednoj strani bili njihovi muževi a na drugoj očevi i braća koje su uspele da ubede da im je dobro, da su voljene i poštovane i da ne žele da se vrate.

Kasnije je brak iz ljubavi sasvim zaboravljen kao mogućnost. Ženilo se i uadavalo po rangu, bogatsrvu, političkoj pripadnosti, iz svih drugih razloga osim emocija. Ženama, u to vreme, nije bilo dozvoljeno da imaju veze van braka i neverstvo se moglo kazniti i smrću. Muškarcima je, naravno, bilo ne samo dozvoljeno nego i preporučeno da se zabavljaju što više mogu, zajedno sa neoženjenim mladićima imali su na raspolaganju javne kuće. Devojke koje su radile taj posao nisu bile skupe i svako je mogao zadovoljiti potrebe strasti i požude sa nekom prodavačicom tih usluga. To se smatralo časnim poslom kao i svaki drugi zanat i ako bi neko oženio takvu devojku, ona je odmah potpadala pod stroge zakone bračne vernosti.

Početak Carstva i uspona Rima, kad se širio na sve strane sveta i kada se bogatstvo sa osvojenh teritorija počelo slivati u Rim, obogatilo se rimsko društvo, raslojilo i popustilo u moralnosti. Sa dolaskom velikog bogatstva dolazili su i novi običaji koji su, kasnije, pretvorili Rim u carstvo bluda i razvrata svake vrste. Prostitucija doživljava ne samo procvat nego i društveno priznanje. Prve prave javne kuće se formiraju u okviru termi i kupatila, pošto su Rimljani fanatično održavali čistoću i uzigli je na nivo uživanja u negovanju tela. Pri kupatilima za gospodu koja imaju novca, nastaju sobe za opuštanje i masažu, koja se uvek završavala seksom. Ovaj vid prostitucije se zadržao do današnjih dana kao poseban vid seksualne usluge.

U antičkoj Grčkoj je bila slična situacija i po pitanju ženine obaveze vernosti u braku, i po svemu drugom. Muškarcu je bilo sve dozvoljeno, i prostitucija je ozakonjena jos od strane atinskog zakonodavca Solona. Osim u braku, a i to najčešće samo radi stvaranja potomstva, seks je bio dozvoljen samo sa ženama plaćenim za to. Uglavnom su to bile robinje, ali bilo je i slobodnih žena koje su bile primorane na ovakav život. Prostitucija nije bila prezirana, smatrala se javnim dobrom, ali su prostitutke bile tretirane kao i zanatlije, kao ljudi nižeg ranga. Naime, Grci su toliko prezirali ljude koji žive od svog rada, sve zanatlije, gostioničare, pa čak i lekare, da su ih smatrali manje vrednim i dostojnim lakog prezrenja.

tajna03

Dikterije, mesta za razonodu svake vrste

Javne kuće postale su mesta za zabavu svake vrste, ne samo za pruzanje telesnih zadovoljstava. Devojke su stajale napolju i nudile se, cena je bila jedan obol, što je bila nadnica za dan fizičkog radnika. U tim kućama, koje su se zvale dikterije, sastajali su se  muškarci a devojke su ih zabavljale, muzikom, plesom, duhovitim razgovorom, svim veštinama potrebnim da se razgali duša. Dikterijade nisu bile cenjene ali su bile zaštićene. O njima se brinuo lekar, plaćale su porez i činile značajan deo društvenog prihoda.

photo-drustvo-protest-gej-olda_01_u_365302916

Veštine dame iz javne kuće, freska iz Pompeje

Zanimljivo je da je ostrvo Lezbos bilo centar vrhunske prostitucije. Široko rasprostranjen mit da su na Lezbosu boravile samo žene koje su volele druge žene nije istina. Na Lezbosu je cvetala telesna ljubav i strast u svim oblicima. Najviše je bilo klasične muške zabave sa lepim ženama ostrva, ali poznate su i muške kuće za plaćeno zadovoljenje homosksualnih strasti. Lezbejki u klasičnom smislu gotovo da nije bilo, žena nije mogla da dođe i plati za seks sa drugom ženom. One su imale međusobni odnos jedino kao deo razuzdanih zabava za bogatu klijentelu, ako su oni poželeli da gledaju i inspirišu se lepim ženskim  telima po kojima je Lezbos bio poznat.

Javne kuće su, svuda u antičkom svetu, bile normalne institucije kao pozorište, kupatilo, biblioteka. Imala sam prilike da vidim dve, jednu u Efesu, antičkom gradu danas u Turskoj, velikoj metropoli koja je imala sva obeležja koja je bogat i kosmopolitski grad u to doba morao da ima. Do kuće uživanja vodila je popločana ulica sa utisnutom stopom u kamenu, kao oznaku starosnog doba muškarca koji je krenuo da koristi usluge kuće. Ako mu je stopa prelazila veličinu utisnute, smatralo se da je dovoljno porastao da može da nastavi put.

sdc10624

Mozaik iznad vrata u lupanaru, Pompeja

sdc10630

Putokaz za lupanar u obliku falusa, Pompeja

U Pompeji, gradu koji je prestao da živi u nekoliko trenutaka, u strašnoj kataklizmi erupcije obližnjeg vulkana Vezuva, jedina kuća na sprat bila je lupanar, javna kuća, bogata javna kuća koja se nalazila  iza najvećeg gradskog kupatila i do nje je vodio putokaz u obliku muškog polnog organa na kamenu kojim su bile popločane ulice. Sobe su bile malene, sa još manjim kamenim krevetima, (  tada su bili snabdeveni mekim dušecima i jastucima) a iznad vrata je bio mozaik koji je prikazivao veštine kojima se dotična dama isticala. Te slike mozaici stoje i danas i svedoče o vremenu kada je zadovoljenje seksualne potrebe bilo shvaćeno kao normalan, čak društveno koristan i potreban čin. Dame koje su bile vešte u posebnim uslugama bile su bolje plaćene i vrlo cenjene. U Pompeji, takođe, postoji u zidu pored česme podignute u blizini lupanara, natpis na latinskom, urezan u zid, gde je jedan izuzetno zadovoljan posetilac morao da ureže zahvalnost za uslugu, jasno se čita reč felacio.

U drugom delu, prostitucija u islamu i na Istoku.

 

Kategorije
Istorijat prostitucije

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi