Petra, ružičasta lepotica iz Vadi-Ruma

Nabatejski grad isklesan u kamenu, sakriven vekovima od radoznalih očiju; raskošna lepota prirode i ljudskih ruku.
Autor teksta na licu mesta
Share Button

Kaže legenda, a naučnici se slažu, da su Mesec i Zemlja nekada bili jedno nebesko telo. A onda je majka zemlja porodila sina ali ga nije pustila od sebe, nego ga je zauvek zadržala da bude naizgled samostalan, a večno u njenoj senci. Pre nego što ga je sasvim odbacila, zadržala je njegov lik na sebi, za slučaj da se sin otrgne i nastavi sam da luta nebeskim putevima. Ta slika je postoji danas, smeštena je u državi Jordan, u velikoj kamenoj pustinji koju Arapi odvajkada zovu baš tako: Mesečeva pustinja.

wadi-rum-2

Mesečeva pustinja, Vadi-Rum

Vadi-Rum, kako se na arapskom zove velika površina od 720 km2, krije u sebi mnoge lepote i mnoge legende. Neke od njih potkrepljene su istinitim događanjima koje je lokalno stanovništvo pretočilo u bajke, kao onu o Lorensu od Arabije, koji je još živ kao da je juče jahao ovim peskom.

Ovaj britanski arheolog, pisac, avanturista a kasnije i vojnik, opisao je svoje pustolovine u knjizi “Sedam stubova mudrosti”, i u njoj za Vadi-Rum kaže da je “veći od mašte”. Ovom opisu se može verovati, jer sam život Tomasa Edvarda Lorensa je bio veći od maštanja jednog Velšanina, rođenog vanbračno, što je za kraj devetnaestog veka u Velikoj Britaniji bio podatak koji nije preporučljiv za biografiju jednog dzentlmena. Kao vojnik Kraljevske vojske našao se u Kairu na početku Prvog svetskog rata, kao arheolog zadužen da iscrtava mape koje nisu postojale, ili nisu bile precizne. Nadimak Lorens od Arabije dobio je kada se aktivno priključio arapskoj pobuni koja je koristila rat kao povoljan trenutak da otera Turke kao osvajače.

Izvesno je da je mladi Lorens imao zadatak koji je dobio u vojsci Njenog Veličanstva. Izvesno je, međutim, da je nepovratno bio opčinjen ovim predelima i da je njegovo učešće prevazilazilo taj vojnički zadatak.

wadi-rum-predeo

Vadi-Rum

Ovaj kamenito-peskoviti predeo, negde je go i strog, a ponegde se iz peska, u proleće, promole sitni ljubičasti cvetovi pa cela pustinja postane raznobojni tepih neverovatne a kratkotrajne lepote.

Vadi-Rum je prošaran kamenitim formacijama od kojih je najveca prsten od stenovitih planina, za koje se mislilo da su masivne kamene gromade sakupljene u visoke planine. Tek je u 19. veku švajcarski arheolog Johan Burhart slučajno načuo da negde u unutrašnjosti planina postoji drevni grad neverovatne lepote. Danima je smišljao kako da otkrije prolaz koje je lokalno stanovništvoljunomorno čuvalo. Na kraju se dosetio i preobučen u Arapina, prikradao se uskom pukotinom među stenama, koja je na najužem mestu široka svega dva metra.

Petra je i posle tog otkrića bila zabpravljena a otkrivena je ponovo, tridesetih godina prošlog veka i od tada zadivljuje kako turiste, tako i arheologe i arhitekte.

Grad su podigli Nabatejci, 100-300 pre n.e., a znanje koje su posedovali i organizacija grada, snabdevanje vodom, ustrojstvo poretka, sve to ostavlje bez daha. Ovde je sve impozantno, i ono što je stvorila ljudska ruka, ali i ono što je priroda štedro prosula po ovom kamenu, bojeći ga u živopisne boje, složene kao kičicom, a zapravo i jesu složene kičicom Najvećeg Majstora.

442-petra-stene

Sedimentne stene bogatih boja u Petri

Stene su sedimentne, bogate oksidima svakojakih metala, koji i daju ovako neverovatan izgled kamenu.

Prirodna udubljenja u stenama su nomadi još više produbili, praveći skloništa za sebe i stoku.

Medju ovim stenama visokim i do 200m, vijuga uski prolaz koji se jos više sužava i postaje mračan što se više približavate njegovom kraju. Al-Sig, kako ga Arapi zovu, dugačak je oko 1,5km i treba ga prepešačiti, jer bukvalno svaka stopa ovog prirodnog puta zaslužuje da bude viđena.

Kada se staza suzi u mračni tunel, odjedanput se pomoli, kao čarolijom, ružičasta građevina, visoka i kao da izranja iz grube stene čiji je deo.

petra

Riznica ili Trezor

Prizor je nestvaran i dobijete želju da se poklonite pred velelpnošću građevine koja se zove Trezor ili Riznica.

Građevina je zaista služila kao Trezor, s obzirom da je Petra bila važan trgovački gard na putu karavana koji su spajali Egipat sa Sirijom i južnu Arabiju sa Sredozemljem. Takođe je bila važna tačka na putu tamjana, koji je bio veoma skup i veoma korišćen u to vreme.

Gornji spratovi, iznad tla, korišćrni su u religijske svrhe, za razne obrede takođe raznih vera i bogova kojima su se ovde klanjali.

petra-1

Rešetka ispred Trezora gde se vide odaje ispod tla

Ono što mene iznenađuje je da nigde nisam videla da je opisano da je ispred ove građevine razapeta čvrsto pletena žica koja otkiva dva sprata ispod zemlje, raznih odaja u kojima je držano blago, novac, zlato, tamjan, sve ono što je predstavljalo dragocenost u ono vreme. Dubina ove riznice je 14m a prostire se i ispod glavne građevine a i ispred nje.

Neverovatna je veština kojom su drevni nabatejski  dunđeri, čekićem i dletom, izvukli direktno iz stene ovu monumentalnu lepoticu.

Prvo su napravili visoke skele, i počinjali da grubo odvajaju kamen po nacrtu, od vrha pa naniže, a onda, kada je skelet građevine bio gotov, na skele su se peli umetnici koji su davali život i smisao tom grubom obliku.

Cela Riznica se i dalje drži za stenu iz koje se izvajala, spratovi su odvojeni gredama koje su neodvojvi deo kamenog masiva.

Filigranski ukrasi na vrhu nisu nasumice postavljeni. Ukrasi su odabrani i predstavljaju mesece i nedelje u godini, kao i neke njima važne datume obrednih svečanosti.

Petra je bila veliki grad koji je imao sve što jedan grad treba da ima. Odlično je bio snabdeven vodom, u stenama od mekog peščanika udubljeni su kanali, sa spoljne strane pokriveni opekom, tako da je voda u doba kiša dolazila do svih delova grada. U sušno doba godine voda se štedela, a sakupljana je za vreme obilatih padavina, kojih ovde ima u zimskom delu godine, u velike kamene cisterne na vrhovim brda i sprovođena u grad.

Petru su decenijama pokušavali da osvoje Rimljani ali u tome nisu uspevali. Grad je bio praktično neosvojiv, opasan prirodnim bedemom od stena i sa jednim uskim  prolazom koga je bilo lako braniti.

Ono što je za poštovanje je činjenica da rimski vojnici nisu mogli da među stanovništvom pronađu izdajnika, nekog Judu koji bi za srebrnjake odao način ulaska neprijatelja.

Kao što to obično biva, gde ne prolaze veština i časna borba, može lukavost i strpljenje. Jedan rimski vojnik je naučio lokalni jezik i preobućen u trgovca ušao u grad i u njemu proveo nekoliko meseci dok nije otkrio slabu tačku: snabdevanje vodom. Zapamtio je gde su akvadukti za vodu, rimski vojnici su onemogućili dovod vode i tako osvojili Petru.

Do dolaska Rimljana Petra je bila veliki i značajan trgovački centar na raskršću važnih puteva. Od 106te godine, kada su je osvojili Rimljani, postaje jedna od provincija Rimskog carstva i polako gubi na značaju. Poslednji veliki zemljotres u 6om veku oterao je i poslednjeg stanovnika i Petru je pokro zaborav. Posle je služila kao sklonište nomadskim arapskim plemenima ali nikada više nije bila nastanjena kao naselje.

O Nabatejcima kao narodu, i Petri posebno, ne zna se mnogo, barem ne neposredno jer ovaj narod nije ostavio pisane tragove o gradu, a ni sebe nisu opisivali previše. Živeli su organizovano i, reklo bi se, mahom imućno, jer je Petra bila stecište bogatih stanocnika ali i prolaznika, trgovaca, koji su ovde ostavljali robu i odmarali se na dugom putu svile i slonovače.

Danas je Petra ponovo oživljena lepotica, uvrštena u novih sedam svetskih čuda.

Smiraj dana, kada sunce još pojača boju ružičastom kamenu, kada sve dobije nestvaran izgled kao da se zapalilo i nebo i zemlja, jedan je od najlepših prizora koji se može videti.

Tako je jedan drevni narod, i bez velikih pisanih tekstova, ostavio spomen o sebi i svom umeću da nadživi i njega i vekove.

Za uvećanu verziju slike kliknite na nju:

Petra - uski prolaz

Petra – uski prolaz

petra-3

Iz mraka izranja čudo od lepote

_sp-petra-jordan

Trezor sa visine

1096161737545f80bd24260989736947_v4-big

Ostaci građevina u gradu

pozoriste_1

Pozorište

images_slike_kenova_petra-6

Stubovi Hadrijanovog slavoluka

stena

U Vadu-Rumu nisu retke stene neobičnog oblika

dscf1648

Zalazak sunca

22372_100336360000479_7350408_n

Petra danas služi kao pozornica za kulturne događaje. Iza mene se vidi ostatak pozornice napravljen za koncert povodom obelezavanja godišnjice smrti Pavarotija.

petra-dio-kompleksa

Detalj sa vrha Riznice. Dvanaest zubaca predstavlja mesece u godini.

jordan_petra

Jedna od velikih građevina, čak veća od Trezora, Al-Deir, Manastir.

Kategorije
Razumne pričeReportažeZanimljivosti

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Na 110 km od Beograda i 200 km od Novog Sada smešteno je jedno od najlepših mesta u Srbiji, Srebrno jezero. Nastalo je pregrađivanjem Dunava dvema branama koje su...
  • U novijoj srpskoj istoriji nema političara čiji politički život može da se uporedi sa Pašićevim. Pola  veka u politici, bio je savremenik četiri kralja; dva Obrenovića kojima je bio...
  • Postojao je na vrhu planine nadomak Beograda jedan jako stari grad. Njegov početak zalazi u mnogo davna vremena kada su ovim prostorima šetali Kelti, stari narod koji je ovde...
  • Teremin spada među najstarije elektronske muzičke instrumente i pronađen je slučajno, u laboratoriji Lava Termena, koji je radio na visokofrekventnom oscilatoru, koji meri dielektričnu konstantu gasova. Uređaj je usavršavan za sasvim...