Priča o aero klubu “Beograd”

Prvi aero klub osnovali su piloti sa Solunskog fronta, 1921. godine i dali mu ime Srpski aero klub.
Share Button

U beogradskom žargonu bio je poznat kao “Klub avijatičara i udavača”, jer su se tu održavali balovi koji su promovisali novopristigle beogradske udavače, a piloti su uvek bili cenjeni kao muževi i zetovi.

 

Unutrašnjost aero kluba, danas je restoran

Unutrašnjost aero kluba, danas je restoran

Pored zgrade aero kluba Beograd prolazimo i ne osvrnuvši se. Fasada ovog zdanja nije među lepšima u gradu i ne privlači posebno ni ukrasima, niti se bilo čime izdvaja od okoline, u kojoj postoji nekoliko sjajnih arhitektonskih primera secesije. Mada je, projektanstski, zgrada remek delo, njena spoljašnost je prilično stroga. Bogato ukrašena unutrašnjost je nešto drugo, kao da ste zakoračili u svet nekadašnjeg gospodskog Beograda. 

Sama zgrada podignuta je 1935. godine, po nacrtu arhitekte i avijatičara Vojina Simeunovića, za potrebe ondašnjeg Avio kluba kraljevine Jugoslavije. Donatori su bili sami piloti, bogati trgovci i, velikim delom, Karađorđevići. Novac je prikupljan sa svih strana, ali su piloti, bukvalno, donosili barem jednu ciglu na kojoj je upisano njihovo ime pre nego što je ugrađena u zidove.

Kažu da sve što je u Srbiji započeto u kafani ima izglede da bude uspešno. Prvi aero klub osnovali su piloti sa Solunskog fronta, 1921. godine i dali mu ime Srpski aero klub. Osnovan je u kafani “Kod belog orla”, gde su se okupljali od kraja rata. Kafana se nalazila u neposrednoj blizini, na mestu gde je kasnije podignuta zgrada berze, a danas je Etnografski muzej.

Kako kralj Aleksandar Karađorđević nije bio sklon bilo čemu što u svom nazivu ima reč “srpski”, već sledeće godine klub menja ime u Aero klub Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi se od 1928. pa do 1935. godine zvao Aero klub Kraljevine Jugoslavije “Naša krila”. Preseljenjem u novu zgradu, dobio je konačno ime koje se zadržalo do oslobođenja, kada je  ukinuto sve što je bilo vezano za Kraljevinu.

Sama zgrada ima i dvadesetak stanova, koji su dodeljivani pilotima i drugim zaslužnim članovima koji su se istakli u promovisanju i popularnosti aeronautike kod nas. U holu zdanja su dve počasne table, jedna posvećena dr. Arčibaldu Rajsu, prvom počasnom predsedniku Srpskog aero kluba, a druga avijatičaru Tadiji Sondermajeru, pilotu lovcu iz Prvog svetskog rata.

aero_klub_2_310311

Oslikana tavanica, detalj kasnog baroka

Največi i najreprezentativniji deo zgrade od oko 1.200 m² uređen je u najlepšem stilu kombinovanja kasnog baroka i secesije. Bogati ukrasi, oslikana stakla na prozorima, oslikane tavanice, nameštaj od punog drveta, ukrasi i pozlata kojih se ne bi postideo nijedan dvor, to je bio enterijer mesta koje je odmah postalo kultno u ondašnjij prestonici. U novoj zgradi su se redovno priređivali balovi, gde su promovisane pristigle kandidatkinje za udaju iz boljih beogradskih kuća. Ne samo na balovima, nego i na ručkovima i matineima, okupljao se krem ondašnjeg gradskog staleža pilota, bankara, bogatih trgovaca, svakog ko je nešto značio i želeo da bude viđen. Govorilo se tada da nijedna devojka ne može da računa da se uda za “dobru partiju” ako se bar jednom ne pojavi u Aero klubu. Čest gost je bio i knez Pavle Karađorđević, veliki donator i doživotni počasni predsednik. Za njega je bio posebno uređen plavi salon gde je on često navraćao kada je želeo da se opusti van stroge dvorske etikecije. Kažu da je voleo da igra karte ali je retko pio, i tada samo umereno.

Nama je danas nepoznat taj taj prestonički život između dva rata, a on je bio bogat i nije nimalo zaostajao za onim što su nudile evropske prestonice. Prva moda u odevanju, muzici, frizurama, sve što je izbacio Pariz, tada neprikosnoveni modni centar Evrope, a i sveta, dolazilo je u Beograd odmah bilo prihvaćeno.

rep-puk

Oboren nemački avion 1941 nad Beogradom. Oborio ga je jedan od aviona Šestog lovačkog puka koji je branio grad.

Dolazak Nemaca i okupacija 1941. godine predstavlja kraj života Aero kluba. U prostorije se usljavaju okupatorske snage i u samoj zgradi je bilo smešteno nekoliko njihovih vojnih institucija i službi. Nemci nisu dozvoljavali ništa što je imalo nacionalna i patriotska obeležja, pa okupacioni komandant, general pukovnik Maksimilijan fon Vajks zabranjuje rad kluba i skida naziv, kao i svako obeležje da je postojao.

Oslobođenjem zemlje vazduhoplovci su se vratili u svoj klub koji je kao postojao takav sve do 1993. godine. Kada se raspala država, i vazduhoplovne snage su se podelile, pa je te godine osnovan novi Vazduhoplovni savez Srbije “Naša krila”, pravni sledbenik prvobitnog srpskog aero kluba istog imena. U osnivačku skupštinu su ušli i preživeli članovi predratnog Aero kluba Kraljevine Jugoslavije.

Danas je  Aero klub mesto okupljanja onih koji vole da provedu neko vreme u atmosferi nekadašnjeg Beograda. Vraćen mu je prvobitni sjaj, mada neke umetničke slike nisu sačuvane, kao što je portret kralja Aleksandra u prirodnoj veličini. (Kao i svugde gde su bili, Nemci su kupili umetnička dela koja su im se dopala). To, ipak, ne znači da unutrašnjost odiše umerenim i rafiniranim luksuzom nekadašnjeg gospodskog duha prestonice, koji je mahom i zaboravljen.


 

Kategorije
Razumne priče

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi