Radomir Pašić, raspusni sin predsednika vlade

Vlast je slast, oduvek bilo i biće. Vlast nosi mnoge privilegije, kojima se obilato koriste članovi porodice.
Nikola i Rade Pašić - Foto: Internet
Nikola i Rade Pašić - Foto: Internet
Share Button

Nikola Pašić

Nikola Pašić

Krajem 19. veka četrdesete godine su, za muškarca, značile doba kada je već imao porodicu i poodraslu decu. Za Nikolu Pašića je, za ono vreme kasni brak i dobijanje sina značilo muku koja ga je koštala ugleda, mnogo novca i na kraju samog života. Sve što je radio njegov sin Radomir, od milošte nazvan Rada, pravdao je i iskupljivao kako god je mogao, a mogao je mnogo, s obzirom da je pola veka aktivno bio u politici i dobar deo tih godina proveo je na funkciji predsednika vlade.

Najveće korupcionaške afere pre Pvog svetskog rata i u periodu između dva rata vezane su za ovog rasipnog i zabludelog sina, kome je sve bilo dozvoljeno. Počelo je još u detinjstvu, kada je mali Rada tukao svu decu i izvoljevao po kući, dobijajući sve a ne trpevši kaznu ni za jedan bezobrazuk, a tome je bio sklon od rođenja. Iz škola su ga izbacivali, nije poštovao nastavnike, decu je maltretirao i podrazumevalo se da njemu niko ništa nije mogao da ulije u glavu od znanja. Ta glava, sve samo ne glupa, bila je usmerena samo na izazivanje skandala i bavljenje samo onim što njoj godi. Kako je neku školu ipak trebalo završiti, tata Nikola uspeva da privatnu gimnaziju profesora Zdelara promoviše u državnu i tako sinu obezbedi legalnu diplomu.

f05-pasic

Nikola Pašić na frontu, 1914.g, dok mu sin švercuje platinu za nemačku vojsku

Studentski život u Parizu je bio za neki nemi film, koliko je obilovao skandalima, rasipanjem i preterivanjem svake vrste. Nebrojeni su kafanski inventari koje su polupali vredni sinčić i njegovi drugovi a plaćao zaslepljeni otac. Kažu da su mnogi draguljari i zlatari trljali ruke kad mladi Radomir nađe novu ljubavnicu, jer je morao da je okiti skupocenim nakitom kao da je bogati princ. Trajao je taj život sve to dobijanja poziva za mobilizaciju, 1814.te. Kako nije moglo da se desi da voljeni sin bude mobilisan čak ni kao sporedna uloga u vojnoj administraciji, našli su se lekari koji su potpisali mišljenje da je dečko slabog zdravlja, malokrvan i na ivici svake fizičke snage, te stoga nije sposoban za vojnu službu. Mala pauza u bahaćenju je prekinuta kada je Radomir Pašić, zajedno sa napaćenom srpskom vojskom prebačen na Krf. Da li možete da zamislite stepen nemanja svesti ni savesti, kada bahati sin predsednika vlade u egzilu, sa jahte koja plovi blizu obale, pokazuje golu zadnjicu vojnicima koji se oporavljaju od borbi za tu istu domovinu koja finansira voljenog jedinca sina? Jer, Rada je i na Krfu bio isti kao i u Parizu, orgijanje i pijanke nije ni smanjio ni proredio. Jednom prilikom je državnim kolima pregazio dete, zamalo da ispadne diplomatski skandal, ali je sve to zabašureno isplaćivanjem velike sume novca porodici deteta. Na Krfu se i oženio, ali za njega to nije značilo smirivanje niti sazrevanje. Nova grčka rodbina je poslužila bahatom sinčiću da proširi svoje pipke i upozna se sa najvećim prevarantima  i manipulatorima druge zemlje.

Bilo bi nemoguće pobrojati sve afere u kojima je on bio glavni učesnik. Izvesno je da je u mnogima učestvovao i njegov otac, koji je kao siromašan čovek ušao u politiku a posle rata prijavio ogromnu ratnu štetu. O ogromnom, brzo i sumnjivo stečenom bogatstvu, govori čak i jedan Arčibald Rajs u svom delu “Čujte, Srbi”. Istina je da se Nikola Pašić oženio ćerkom bogatog trgovca iz Trsta, ali miraz koji je dobio, pa čak i celo tastovo bogatstvo nije bilo ni delić onoga što je lično posedovao.

Najbolnija i najlicemernija afera je bila za vreme rata, dok je Radomir Pašić bio zvanično zaposlen u srpskom poslanstvu u Parizu. Zajedno sa sekretarom poslanstva Mihajlom Gluščevićem, on je po celoj Francuskoj kupovao platinu. Ta platina se pakovala u diplomatske kofere koji ne podležu pregledu i prebacivala u neutralnu Švajcarsku a odatle u Nemačku, koja je skupo plaćala metal koji je služio za proizvodnju aviona i onog istog oružja koje je ubijalo saveznike. Trgovina je trajala oko godinu dana dok nisu uhvaćeni na delu i sledio bi im vojni sud i streljački vod, ali su očeve veze opet odradile posao. Iako je ovo bilo kriminalno delo koje je trebalo da sudi francuski sud, izdejstvovalo se da se nadležnost prebaci na Srbiju gde mu se i sudilo, na Krfu. Presuda je bila novčana, sa obrazloženjem da se prekršio samo Zakon o carini!

Koliko je bio beskrupulozan u prevarama vidi se iz događaja gde je upleo i samog princa Đorđa. Naime, princ je dobio pismo od svoje sestre Jelene, udate za princa Ivana Konstantinoviča, koja se čudi kako je Srbija toliko propala da čak i princ gladuje! Da mu pomogne. šalje mu odmah 30.000. franaka, a kasnije će mu uputiti još, jer ima razumevanja za ratno stanje koje je prouzrokovalo toliko siromaštvo čak i jednog princa. Princ Đorđe je odmah znao od koga je ovo moglo da potekne i otišao pravo kod Nikole Pašića. U ono vreme to je bila prilična svota novca, naravno, već potrošena. Novac je vraćen iz ličnog fonda zaslepljenog oca a sin je nastavio da luduje.

pasicialeksandar

Nikola Pašić i kralj Akeksandar Karađorđević

Za rat je vezana još jedna sramna afera. Kao država gubitnica, Nemačka je imala da isplati ratnu štetu koju je nanela stočnom fondu i ona je iznosila 60.000. 0vaca i 17.500. goveda, na ime oduzete stoke za potrebe okupacione vojske. Tada na scenu stupa Rada Pašić, ovoga puta sa svojim šurakom, Grkom Belojanisom, i oni izdejstvuju da tadašnji ministar poloprivrede Janez Pucelj donese uredbu da se stoka ne preda narodu “jer nije zgodno”, nego da se preda preduzećima koja će je prodavati, a koja je držao Hrvat Radivoj Hefner. (Bratstvo i jedinstvo se gradilo, uglavnom, na pljački i šteti naroda.) To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu, toliko da su se organizovale i demonstracije. U narod koji portestvuje protiv njega uleteo je kolima sam izazivač protesta, Rada Pašić i jedva izvukao živu glavu, masa ga je pretukla i bila spremna da ga linčuje.

Neumereno trošenje novca i veliki prohtevi stralno su terali mladog Pašića na kriminal najveće vrste. Koliki su bili prohtevi ovog mladog bonvivana najbolje govori podatak da je sam izjavljivao da ne može da preživi mesec bez 500.000, a to je bilo kao 300 plata jednog sudije. U ono vreme plata sudije je bila tolika da je mogao da lepo izdržava porodicu sa više dece, a žene nisu radile.

Jedna od više međunarodnih afera je koštala života i samog Nikolu Pašića. Poznata je kao afera Adamstal. Kraljevina SHS je posle rata popravljala svoje vozove u fabrici u Adamstalu, u Češkoj. Česi su bili voljni da čekaju sa naplatom, ali ne toliko koliko se to sve odužilo i kasnilo i ono što je bilo uplaćivano. Direktor fabrike tada dolazi u Beograd, gde dobija obaveštenje da mora da “podmaže” Radomira i njegovu družinu. Kako se taj detalj rešio, uplate su neko vreme stizale ali su opet počele da zastaju i prestale su sasvim, pa se državni dug od 3 milona dinara popeo na 150 usled podizanja vrednosti češke krune. Tako nešto već nije moglo da se tiho prevaziđe i u Skupštini je formiran Anketni odbor da ispita ovaj slučaj, ali i nekoliko drugih afera. Dragiša Stojadinović, najveći protivnik Nikole Pašića, prikupio je podatke sa skandaloznim i tačnim ciframa, koliko je sin Rada oštetio državu u samo ovoj aferi. Skandal dobija velike razmere i kralj Aleksandar poziva starog Pašića, gde mu pokazuje činjenično stanje ove, ali i još nekih sinovljevih špekulacija. Koliko god je ovaj jadni otac bio upoznat sa onim što je radio njegov sin, koliko god se naplaćao svega i svačega da pokrije sve što je njegov jedinac radio, brojke su bile tako neumoljive a kralj tako ljut, da je Pašić izašao vidno skrhan i bolestan iz kraljevog kabineta. Legao je u krevet i sutradan umro. Osećajući se odgovornim za njegovu smrt, Aleksandar je naredio da se ovo zataška, a zamislite, kažnjeni su samo državni službenici koji nisu sprečili korupciju! (Kao da su mogli, sve i da su hteli.)

Koliko je bio slep u neumerenoj očinskoj ljubavi najbolje govori rečenica kojom je pravdao sina za nestanak oko 150 vagona šećera, “Šta će dete, voli slatko!”

A koliko je sin bio besraman i beskrupulozan, vidi se iz toga što je 1945 prodao i mermernu bistu svoga oca koju je radio vajar Ivan Meštrović. Naime, neki italijanski kolekcionar je silno želeo neko Meštrovićevo delo i nije pitao koliko će platiti, pa mu je Radomir Pašić prodao statuu rođenog oca! Za ovo su ga tužile njegove dve sestre i morao je da plati izradu bronzanog odlivka koji stoji i dan danas.

Kada prođete Trgom Nikole Pašića, setite se da gledate u bronzu a ne u mermer zahvaljujući sinu kome ništa nije bilo sveto.

Umro je 1964 u Beogradu. Njegovi naslednici danas ostvaruju prava od nacionalizacije imovine porodice Pašić.

Kategorije
IstorijaRazumne priče

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi