Žrnov na Havali

Grad koji je preživeo vojske i vekove ali ne i osionost kralja masona.
Share Button

Crtež plana grada

Crtež plana grada

Postojao je na vrhu planine nadomak Beograda jedan jako stari grad. Njegov početak zalazi u mnogo davna vremena kada su ovim prostorima šetali Kelti, stari narod koji je ovde vadio rudu i podigao malo utvrđenje. Ne zna se mnogo o boravku ovog naroda ali se zna da su se mešali sa Srbima i vremenom je nastao nov naraštaj  koji se zvao Skordisci. Ni o njima ne postoje značajni pisani podaci ali su  dokazi za njegovo postojanje pronađeni i arheolozi se slažu da su autentični.

grad-zrnov-bocne-kule

Bočne kule grada

Prvu ozbiljniju tvrđavu podigli su Rimljani da bi osigurali osmatračnicu prema Singidunumu, ali i rudnike iz kojih su vadili rudu, a bilo ih je nekoliko na obroncima Avale. Vekovi su prolazili u kojima nije zapisano ko je i kako stolovao u Žrnovu. Obnovljen je u vreme despota Stefana Lazarevića i od malog utvrđenja napraviljen je grad. Osmanlije ga zauzimaju 1445. i ojačavaju mu bedeme, videvši koliko je dobar položaj grada na vrhu planine sa koje se daleko vidi. Kako su morali na neko vreme da predaju utvrđene gradove Srbima, odlaze iz Žrnova ali se i vraćaju, pa 1458. zauzimaju Žrnov merkajuči i Beograd, ali u tome nisu uspeli. Beograd je tada bio pod mađarskom okupacijom pa je Hodzi paša smislio da ojača i proširi bedeme, i da doda jedan veliki, dubok suvi šanac, kako bi onemogućio prilaz vojske bedemima. Ono što je želeo, to je o dobio: izvanredno jak i utvrđen grad, strateškog položaja kakav se samo može zamisliti. Sa te tačke su neprestano uzbunjivali Mađare u gradu, pa je tako i planina, koja se zvala isto kao i grad, Žrnov, dobila ime Havala, što je značilo smetnja, prepreka. Da je Žrnov na Havali bio tvrd orah uverili su se Mađari kada su 1515. godine pokušali da ga zauzmu ali se veliki plan pretvorio u veliki krah, sa sve gubitkom teške artiljerije.

Grad su činile tri celine. Gornji grad, koji se sastojao od srpskog utvrđenja sa malim doradama u vreme Osmanlija, Donji grad koji prati bedem i koji se nadovezuje za najstariji deo, Mali grad, oko koga se nalazio veliki suvi šanac. Bedemi i kule su postavljeni tako da je grad bio neosvojiv. Ovu značajnu stratešku tačku pominje i turski putopisac, slavni Evlija Čelebija, navodeći da je Žrnov jedan od šest velikih utvrđenih gradova srednjovekovne Srbije. Posle konačnog pada Beograda, 1521. u turske ruke, Žrnov više nije bio tačka za uznemiravanje druge vojske u gradu, pa je postepeno gubio značaj. Predpostavka je da je negde u XVII veku i napušten.

23gxumo

Ostaci dela bedema pred miniranje

Ovaj biser srpske istorije stajao je, iako oronuo, sve do 1934. godine i stražario nad Beogradom kao svetionik. Njegove kule su se mogle videti iz svih delova grada, a bio je često posećen od areheologa – entuzijasta, koji su među njegovim ruševinama tražili ostatke vojničke prošlosti. Svaki narod bi ovakav dragulj restaurirao i ponosio se njime. Ne i srpski, nažalost.

Srbija je skupo platila manijačku ideju njenog kralja da bude vladar Jugoslovenima a ne samo Srbima. Sve je bilo podređeno viziji jugoslovenstva, ali, kako se čini, i masonstva.

Ne postoji realno i logično objašnjenje za suludi potez, rušenje jednog ovako značajnog istorijskog spomenika, da bi se na njegovom mestu sagradio spomenik Neznanom junaku. Istina je da je posle Velikog rata (kako su zvali Prvi jer nisu mislili da će svet toliko poludeti da uđe i u Drugi) postojao trend dizanja spomenika vojnicima koji su poginuli bez imena i obeležja, ali taj spomenik se mogao podići na bilo kom brdu, a ima ih u okolini Beograda. Istoričari, naučnici, kažu da je, potpuno zaslepljen idejom jugoslovenstva, kralj namerno uništio srpsko obeležje i na njegovom mestu podigao spomenik sa šest karijatida, šest kamenih devojaka obučenih u nošnje šest banovina. Ideja da je jugoslovensko preče nego srpsko ovekovečena u kamenu. Nije nelogično i sigurno da ima istine u tome.

Međutim, ako se sagledaju drugi činioci i neosporne činjenice, isplivavaju na površinu neke druge, skrivene stvari. Poznato je da je kralj Aleksandar bio mason. Beograd je između dva rata bio veoma značajan masonima i imao je jaku masonsku ložu u kojoj su bili mnogi viđeniji ljudi, intelektualci. Koliko je naš glavni grad bio interesantan masonima govori i podatak da je u njemu boravio i Nikolaj Rerih, mason svetskog ranga, čovek koji je zaslužan što dolar ima masonska obeležja, piramidu, svevideće oko, šestar i uglomer. Rerih je bio i drugi stranac  koji je dobio Orden sv. save Prvog reda, mada nije jasno za kakve to zasluge i dela značajne za srpski narod. Bio je dobrodošao na dvoru i bio je lični prijatelj sa još jednim istaknutim masonom, vajarom Ivanom Meštrovićem.

Gde je i zašto stvarno odlučeno da se razori stari srpski grad i na njegovom mestu podigne spomenik u obliku piramide, istovetan sa gorbnicom kralja Kira, ne zna se, ali je naređenje o rušenju moralo da se sprovede. Sve je planirano tajno, po čaršiji se u pola glasa pričalo o tome ali glasno niko nije smeo da krljevu volju dovede u pitanje.

Dva dana se minirao grad, dok se nisu njegovi bedemi pretvorili u hrpu kamenja koja je danima odnošena sa padina Avale. Teren je raščišćen i mason Meštrović je mogao da počne sa radom.

cekic-kralja-aleksandra-276x300

Kralj Aleksandar na polaganju kamena temeljca sa srebrnim čekićem

Interesantno je da je početku miniranja prisustvovao kralj lično, a prvo dugme na detonatoru pritisnuo je princ Aleksandar, sin kneza Pavla, tada dečak. Čudno je da jedan kralj prisustvuje rušenju istorije sopstvenog naroda. Još čudnije je da taj kralj polaže kamen temeljac za novi spomenik, kao da je ustanova od državnog značaja! Kamen temeljac je položen na veliki srpski praznik Vidovdan, 18. juna 1934. u pravom masonskom ritualu, gde se kralj pojavio sa srebrnim čekićem u ruci, jednom značajnom oznakom masonskih rituala. Zašto je bio potreban taj čekić ne zna se, jer samo polaganje kamena to nije zahtevalo. Znaju, sigurno, prisutna braća Slobodni zidari, koji su sprovodili u delo zadatak koji su dobili.

Kralj Aleksandar nije doživeo da vidi završen spomenik. Ubili su ga nekoliko meseci kasnije, a spomenik je završen 1938. godine.

Kada danas pogledate vrh Avale, setite se da je na njemu stajao veliki kameni bedem, svedok srpske istorije, koji je morao da nestane i ustupi mesto jugoslovensko-masonskom spomeniku.

lovcen

Mauzolej na Lovćenu

Jedan veliki  greh je počinjen i u Crnoj Gori, a sve po zamisli i projektu Ivana Meštrovića. Srušena je zavetna crkva na Lovćenu, koju je za života podigao Petar II Petrović Njegoš u slavu sv. Petra Cetinjskog, sa željom da u njoj bude i sahranjen. Sedamdesetih godina je srušena i na njenom mestu podignut mauzolej, po Meštrovićevom nacrtu. Činjenica da  je Meštrović umro 1961., a kapela na Lovćenu srušena 1974, govori da je plan o skrnavljenju želje samog Vladike postojao od ranije. Vrh mauzoleja ima oblik piramide a u kripti, na Njegoševom grobu, stoji samo: Njegoš, 1813 – 1851, bez oznaka njegovog vladičanskog dostojanstva.

Naslednik jugoslovenske ideje, sin naših naroda i narodnosti, Josip broz Tito, takođe je sahranjen bez ikakvih obeležja.

Tako je srpski Žrnov postao prva velika žrtva jugoslovenske masonerije.


 

Kategorije
IstorijaRazumne priče

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi