Utisci izdavača – “Dereta”

Razgovor sa Dijanom Deretom o Sajmu knjiga u Beogradu, Sajmu knjiga u Nišu, jubileju IK Dereta - 35 godina postojanja.
Izdavačka kuća "Dereta" na Sajmu knjiga u Beogradu
Izdavačka kuća "Dereta" na Sajmu knjiga u Beogradu
Share Button

logo

„Čovek koji ne čita dobre knjige nema nikakve prednosti nad čovekom koji ih uopšte ne zna čitati,” reči su Marka Tvena.

Pravo je pitanje Šta se čita i zašto?

Razgovarali smo sa Dijanom Deretom, vlasnicom izdavačke kuće Dereta o Sajmu knjiga u Beogradu, nedavno održanom Sajmu knjiga u Nišu, o ukusu čitalačke publike kao i tendencijama ove kuće kada je izbor naslova u pitanju. Jedan od značajnih povoda je i jubilej,  Dereta izdavaštvo obeležava velikim popustima 35 godina postojanja. 

Dijana Dereta

Dijana Dereta

Koliko puta već IK Dereta učestvuje na Sajmu knjiga u Beogradu?

Izdavačka kuća Dereta osnovana je 1985, međutim, prva godina za koju postoji podatak o učešću je 1990. Fotografija iz te godine prikazuje Miodraga Bulatovića i Živojina Pavlovića na štandu Derete, za vreme promocije biblioteke Zabrane.

Možete li da napravite neku paralelu Sajma nekad i sad?

Nekada je Sajam knjiga bio više promotivnog i izložbenog karaktera u Areni hale 1 i prstenu. Promocije su bile brojnije, kao i susreti velikih pisaca i čitalaca. Oba sprata hale 1 su bila popunjena izlagačima i posetiocima. Danas su stvari malo drugačije, bez obzira na gostovanja pisaca ipak više preovlađuje komercijalni deo i dobijamo sliku jedne velike knjižare.

Da se vratimo na utiske sa ovogodišnjeg Sajma knjiga. Kada su poseta i čitaoci u pitanju, koji su Vam utisci?

I ova godina potvrđuje da je Sajam knjiga u Beogradu i dalje najveći u regionu. Čini mi se da je broj posetilaca veći u odnosu na prošlu godinu. Raduje me i sve veća profilisanost čitaoca koji na sajam dolaze tražeći određenu izdavačku kuću i knjigu. Nama je veoma bitna komunikacija sa našim čitaocima, a sajam je najbolja prilika za to. Zadovoljni smo što smo sačuvali svoju poziciju u izdavaštvu i Srbije i regiona. Ne podilazeći ukusu šire čitalačke publike, objavili smo autore prepoznate od strane književne kritike i književnih sladokusaca i nismo odustali od klasičnih autora filozofije, istorije, kao i prevoda domaćih autora na engleski jezik.

Šta kažu analize posle manifestacije šta je publiku od Vaših naslova najviše zanimalo?

Pažnju publike svakako je najviše zaokupio novi roman Džonatana Frenzena, Pjuriti. Objavljivanje romana jednog od najvećih pisaca današnjice predstavlja veliko zadovoljstvo za nas u Dereti, a sajam je pokazao da je i publika željno iščekivala ovu knjigu. Takođe, tu je i roman Vegetarijanka, verovatno najneobičnija Deretina knjiga u ovogodišnjoj produkciji, za koju je južnokorejska autorka Han Kang ovenčana Internacionalnim Bukerom za 2016. Ovaj kratak roman (svega 150 stranica), koji pre svega govori o slobodi izbora a potom i o posledicama koje prate te izbore, čita se skoro u jednom dahu i verujemo da će interesovanje za njega rasti još više. Svakako je veliku pažnju čitalaca izazvalo i pojavljivanje knjige Metro 2035, trećeg dela utopijske trilogije. Trenutno radimo na tome da autora Dmitrija Gluhovskog ponovo ugostimo u Beogradu.

Pjuriti Džonatan Frenzen

Pjuriti
Džonatan Frenzen

Istoriografsko delo Nikole Giljena Dve srpske sultanije obogatile su biblioteku „Istorijska merenja” i već privukle dosta pažnje medija, što obično i nije slučaj sa takvom vrstom literature. Takođe, vlada i veliko interesovanje za naslov Rasprave o slobodi, objavljen u našoj ediciji „Filozofija”. U pitanju su dva teksta, Rasprava o slobodi Fridriha Šelinga i Hajdegerova analiza  Šelingove rasprave.

Imate li neke sugestije i primedbe kada reč o Sajmu knjiga?

Bilo bi lepše kada bi sajamski program bio bogatiji. Više kreativnih igraonica za najmlađe čitaoce, kao i više susreta sa piscima za decu dali bi Školskom danu neki smisao, a takođe bi takve aktivnosti imale uticaj na formiranje čitalačkog ukusa. Bitan nedostatak je mali broj agenata za prava koji posećuju Beogradski sajam. Komunikacija sa agentima za strana prava je veoma bitan segment poslovanja u izdavaštvu, a na Beogradskom sajmu je taj segment potisnut u korist komercijalne strane. Bilo bi dobro osmisliti, po ugledu na velike sajmove kao što su onaj u Frankfurtu, Torinu i Londonu, model koji bi privukao veći broj agenata, što bi bila velika korist za izdavače, ali bi Beogradskom sajmu knjiga znatno podigla ugled kao sajamskoj manifestaciji.

Dve srpske sultanije Nikola Giljen

Dve srpske sultanije
Nikola Giljen

Vi nudite priličan broj naslova iz raznorodnih biblioteka, od filozofije, strane književnosti, literature za decu, domaće književnosti, autobiografija, istoriografija, naslova na stranim jezicima…  Koji su Vam sada najaktuelniji naslovi  iz ovih biblioteka?

Nastojimo da objavljujemo kvalitetnu književnost i da širimo raznovrsnost ponude iz različitih oblasti. Velika nam je čast što smo ove godine na Sajmu knjiga u Nišu osvojili nagradu za celokupnu godišnju produkciju. To je već treći put da Dereta osvaja priznanje te vrste i to nas motivniše da nastavimo da objavljujemo dobre knjige iz svih oblasti. Četiri Deretine edicije posvećene su prevedenoj književnosti. Najpoznatija od njih je edicija „XX vek” u kojoj objavljujemo klasike ovog literarno turbulentnog perioda. Ta edicija ima i otkrivalački karakter jer su neka veoma značajna dela u njoj po prvi put objavljena na srpskom jeziku. To su pre svega Satantango Lasla Krasnahokaija, Ptice Tarjeja Vesosa i Marginalac Robertsona Dejvisa. Od savremene svetske književnosti izdvajamo svakako Otvoreni grad Tedžu Kola, objavljen u ediciji “Dereta vam predstavlja”, kao i Pjuriti Džonatana Frenzena, objavljen u našoj “najmlađoj” ediciji „Supernova”. Kada je reč o književnosti za mlade, tu apsolutno dominira roman Prednosti jednog marginalca Stivena Šboskog, po kojem je snimljen i film, kao i planetarni hit Dnevnik šonjavka, roman u stripu. Edicija „Filozofija”, među čitaocima poznata i kao „bela edicija”, ponosi se sa zasad dve knjige Koplstonove Istorije filozofije i nadamo se da ćemo nastaviti sa ovim projektom. Edicija „Posebna izdanja” obuhvata širok spektar žanrova, a trenutno najaktuelniji naslovi su duhovito napisani Platonovi podkasti – antički vodič kroz savremeni život Marka Vernona, kao i Pisac u svom raju – trideset velikih pisaca koji su bili bibliotekari Anhela Estebana.

Na Vašem sajtu vidimo da ste istakli kao novo literaturu za decu i omladinu, primetili smo da je iz ove biblioteke knjiga „Čudo“ postala hit kod nas, zar ne?

Čudo je jedna od onih knjiga kojima je potrebno malo vremena da bi se „primile” kod naših čitalaca. Verovatno zbog osetljive teme. Međutim, ta knjiga je toliko inspirativna i dirljiva da je jednostavno morala da osvoji srca čitalaca. Takođe, pretpostavljamo da će veliki uspeh postići i Dnevnik štreberke, roman u stripu, nalik već popularnom Dnevniku šonjavka.

Ove godina je i svojevrsni jubilej, 35 godina rada, uz slogan Stvaramo drugačije. Kako ste ga obeležili?

Odlučili smo da ovogodišnji jubilej obeležimo sa našim čitaocima uz poklone, kao i pružajući im mogućnost da veoma povoljno nabave sva izdanja iz Deretine produkcije.

Možete li nam reći kako Vi podstičete domaće pisce, da li je to kroz nagradu ustanovljenu prema osnivaču Vaše kuće, nagradu „Miroslav Dereta“. Ko sve može poslati rukopise?

Nagrada „Miroslav Dereta” dodeljuje se ove godine jedanaesti put. Ono što ovu nagradu izdvaja od drugih literarnih priznanja u Srbiji jeste to što se ona dodeljuje za delo u rukopisu. To rad žirija čini težim jer nema neke već formirane recepcije kritike i čitalaca koja bi uticala na konačnu odluku. Rukopis može poslati svako, bez obzira na godište ili afirmisanost. Dakle, jedini uslov je to da delo nije prethodno objavljivano. Naravno, često se dešava da objavimo i dela koja su ušla u uži izbor. Smatram da je konkurs odlična prilika za afirmaciju autora i njihovog dela.

I na kraju, s obzirom da imate dugogodišnje iskustvo i kroz Klub čitalaca i kroz rad u izdavaštu šta biste nam rekli kakva nam je čitalačka publika i čita li se zaista manje kako često govore?

Čitalačka publika je, kao što sam naglasila, dosta profilisanija. Čitaoci danas možda kupuju manje knjiga, ali oni tačno znaju koje knjige ih zanimaju. Smatram da je nezahvalno reći kako se danas manje čita nego ranije. Jednostavno čitaju oni koji su i oduvek čitali. Pravo je pitanje Šta se čita i zašto? „Čovek koji ne čita dobre knjige nema nikakve prednosti nad čovekom koji ih uopšte ne zna čitati,” reči su Marka Tvena. Verujemo da postoji određen broj čitalaca, koji naspram većine, pažljivo grade svoj čitalački ukus. Dereta osluškuje zahteve takve publike.


 

Kategorije
RazgovoriSajam knjiga

Olivera Ristić, rođena i živi u Beogradu. U srednjoj školi se obrazovala za žurnalistiku i jedno vreme radila kao novinar. Potom studirala na Filološkom fakultetu srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću, upuštajući se u rad u kulturi, marketingu. Trenutno radi kao analitičar medijskih objava. Autor je zbirke poezije „Snovi i beleške“ , brojnih kratkih priča objavljivanih u književnoj periodici. Autor je bloga Slučajni bloger.

Povezani tekstovi

  • Povodom obeležavanja dve godine postojanja manifestacije Belgrade Art Show razgovaramo sa osnivačem i organizatorom. Pavle Knežević nam najavljuje umetničku proslavu 7. decembra u Beogradu. Možete li da nam za...
  • Istina o kreditima indeksiranim u CHF O stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima govori se već dugo, ali u javnosti o tome kruže različite informacije. Tragajući za odgovorima na...
  • Izdajem knjige u koje verujem, koje bih i sama kupila i čitala.   Nedavno se završila najveća manifestacija knjige u Beogradu, pa prvo da Vas pitamo kakvi su Vaši...
  • O manifestaciji Sajam knjiga govorimo i pišemo najviše tokom manifestacije, komentarišemo dešavanja, cene, propratne događaje. Na društvenim mrežama posetioci dele fotografije, ove godine je hashtag #ulov spojio mnoge knjigoljupce...