No pasaran!

Niko ne spori da seksualno zlostavljanje dece postoji oduvek, u svim društvima i svakom vremenu.
Share Button

Ovaj čuveni uzvik, nastao u španskom građanskom ratu, trebalo bi da bude naš ratni poklič u borbi za poslednju odbranu naših života, a tiče se naše dece. Jer ovo što se sada događa, to je pravi rat u kome nemamo mnogo šanse ako se ne složimo i odupremo. Oko ovoga se moramo ujediniti jer ovo nije stvar političkih stranaka, društvenog uređenja, političkog ubeđenja. Ovde se radi o našoj deci, koja su postala deo plana za globalizaciju, dehumanizaciju, desocijalizaciju i sve durugo destruktivno koje ima za zadatak da nam razori društvo kroz najosetljiviji deo – decu.

Nedavni pokušaj od strane Ministarstva za prosvetu da se, u čak devet školskih predmeta, uvede Obrazovni paket na temu seksualnog nasilja, nasilni je akt kojem su se, srećom, oduprli pedagozi, prosvetni radnici, sociolozi, psiholozi.  Pod maskom zaštite od seksualnog nasilja u porodici, deci se servira seksualno obrazovanje na ivici pornografije, uz detaljno objašnjenje seksualnih aktivnosti i upozorenje da je porodica najčešće mesto seksualnog zlostavljanja. Autor ovog akta je nevladina organizacija “Incest trauma centar” u saradnji sa Grupom za zaštitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva za prosvetu. Škole i vrtići su tokom februara dobili detaljna uputstva koje linkove treba da pogledaju i obuče se za predavanja na temu francuskog poljupca, analnog i oralnog seksa, upotrebe kondoma, sa detaljima čak i lezbijskog odnosa. Uputstvo se odnosi i na decu u vrtićima, uzrasta 5 do 7 godina. Sadržaj je ilustrovan i crtežom dve ženske osobe kako se maze.

Ono što posebno zabrinjava je ne samo detaljno objašnjavanje seksualnih radnji homo i hetero parova, nego osnovna potka koja se provlači kroz celo štivo, a to je upozorenje na porodicu, jer se najviše zlostavljača nalazi upravo u najbližem okruženju deteta.

Niko ne spori da seksualno zlostavljanje dece  postoji oduvek, u svim društvima i svakom vremenu. Starosno doba varira u zavisnosti od geografsko-kulturnog faktora, verskog i sociološkog okruženja. U pojedinim muslimanskim zemljama smatra normalnim brak devojčica od 8, 9 godina sa znatno starijim muškarcima. Ono što bi se u Evropi tretiralo kao teži oblik seksualnog nasilja i pedofilije, negde je dozvoljen i uobičajen odnos. Nasuprot tome, danas je u Americi, na primer, nemoguće videti dedu koji drži svoju unuku u krilu, jer se to odmah proglašava seksualnim zlostavljanjem! I to važi u zemlji koja ima izbore za male misice, gde devojčice predškolskog uzrasta uzimaju učešće u izborima kao za prave misice, našminkane, kvarcovane, obučene kao njihove starije “koleginice”. Kako je moguća ova kontradiktornost?

Moguća je i postoji iz prostog razloga što se ovde uopšte ne radi o brizi za decu. U formi brige i “zaštite” dece sprovodi se najstrašnija seksualizacija i indoktrinacija dece, sa ciljem da dete formira odbiajući stav prema sopstvenoj porodici. Tata koji prigrli svoju ćerku može biti okarakterisan kao zlostavljač. Ako se detetu predškolskog uzrasta “objasni” da su porodica i roditeljski dom mesto gde ima najviše zlostavljanja, kažite mi, kako to dete može da gleda na sostvenog oca i majku? Da li ćemo doživeti da nas odgurne naše rođeno dete jer je “prepoznalo” loše namere tamo gde ih nema?

Da se razumemo, niko ne tvrdi da manipulacije i zlostavljanja dece nema. I niko ne tvrdi da deca ne treba da budu, na obazriv i doziran način, upoznata sa opasnošću od seksualnih zloupotreba i zlostavljanja. Ali to svakako ne znači da na skoro 400 strana materijala treba razvijati temu seksa i seksualnih radnji, zamislite, u cilju zaštite dece! Danas kada su školska deca snabdevena pametnim telefonima, računarima, kada se sa temama seksa susreću u svakodnevnom okruženju, štampi, filmovima, sajtovima takvog sadržaja, zar je zaista potrebno da o tome uče u školi? Zar naša deca nemaju pametnijih tema za razgovor sa svojim nastavnicima, nego na temu korišćenja kondoma za žene, što je, na primer, jedna od tema u ovom materijalu?

Kako to da se niko nije setio da poradi na zabrinjavajućoj i sve češćoj pojavi vršnjačkog nasilja, koje je već uzelo neke mlade živote? Deca su sve agresivnija i neosetljivija, nedostatak empatije je prisutan i dovoljno je pitati bilo kog nastavnika ili profesora da vam kaže svoja zapažanja o porastu agresije kod školske dece. Pre neki dan u Subotici su četiri dečaka uzrasta od 12 do 16 godina pretukla i silovala devojčicu od 12! Da li zaista toj deci treba seksualno obrazovanje? Zar ne bi prava briga o njima podrazumevala širu akciju društva uz uključivanje psihologa, sociologa, edukovanje nastavnika da prepoznaju začetke vršanjačkog nasilja i spreče nemile događaje kakvih je bilo? Jedan dečak,  Aleksa, nije više živ jer nikog nije bilo briga i niko nije primetio torturu kojoj je bio izložen. Njegova razredna to nije primetila, kao ni drugi nastavnici. Zar nije svrsishodnije da se i prosvetni kadar edukuje u smeru prepoznavanje skrivene i otvorene agresije među decom, a ne da se dodatno seksualno obrazuju, ne bi li podrobnije objasnili svojim učenicima tajne homo i hetero odnosa?

Ovo što je uradilo naše Ministarstvo je zastrašujući primer nebrige i popuštanja raznim NVO da razjedaju društvo i prave otuđene, nesnađene jedinke kojima je lako manipulisati. Ne verujem da je iko od nadležnih iz pomenutog Ministarstva seo i pročitao tih 400 strana teksta. U našoj državi NVO imaju snagu vladara iz senke,  dirigenta koji imaju zadatak da, na duži rok, preoblikuju svest ovog društva. Ako mislite da preterujem, setite se prve gej parade u Beogradu, koja je sprovedena uz izvođenje vojske i tenkova na ulice. Naravno da niko ne zastupa diskriminaciju gej populacije, ali i vrapcima je jasno da se odavno ne radi o tome. Sedamdesetih godina u medicinskim udzbenicima homoseksualizam je bio podveden pod patologiju, danas se ohrabruju gej odnosi i svaki, i najmanji otpor tome se tretira kao fašizam. Da li ćemo dozvoliti da nam deca budu indoktrinirana kroz stalnu, svakodnevnu priču umetnutu u devet (?) predmeta, da budu naučena da gledaju jedni druge isključivo kao seksualne objekte? Razumem da detetu u prvom razredu osnovne škole treba da se objasni da decu ne donose rode, mada to danas znaju i sama. Ali, dozvolite, sa kojim realnim argumentima možete da mi objasnite da im treba predavanje o načinima seksualnog odnosa?

Poslednja vest je da je implementacija ovog Uputstva odložena usled velikog negodovanja samih prosvetnih i pedagoških radnika. Odlučeno je da materijal ode na “preoblikovanje i prilagođavanje” ne bi li se kasnije lakše i bezbolnije uveo na mala vrata.

Popustili smo, kao društvo, raznim indoktrinacijama i podvalama, odavno su ovde vrline postale mane i obrnuto. Nažalost, protiv opšteg trenda diktiranog iz skrivenih centara moći ne možemo da se borimo. Popustili smo i postali gotovo autistične jedinke okrenute preživljavanju u uslovima erozije svakog morala: ličnog, porodičnog, poslovnog, patriotskog. Prošle su nam, zbor nemara i nebrige, razne stvari koje nisu smele da prođu. Izgubili smo…pa, ne bih da nabrajam ovde, dug bi bio spisak šta smo sve imali pre koju deceniju a što je sada samo mislena imenica. Gubimo i zemlju, Zakon koji dozvoljava kupovinu zemlje i nekretnina učiniće da, za jednu deceniju najdalje, imamo još samo svoja dvorišta.

Hoćemo li dozvoliti da za tu istu deceniju izgubimo i sopstvenu decu? Onu koja ne odu da budu budućnost nekih drugih zemalja?

Ovoj pošasti se moramo odupreti po cenu apsolutno svega.  Ne smemo dozvoliti da se baš ništa ne pitamo čak ni za takve stvari kao što je oblikovanje svesti naše dece.

No pasaran!

 

Kategorije
Razumne teme

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi

  • Imali smo, pre neki dan, istupanja dve uvažene ličnosti, jedna je iz svetovnog a druga, važnija, iz duhovnog života Srbije. Ne znam koja me je više razbesnela i povredila...
  • Marketing vredan 250 miliona dolara Ovih dana štampa je prepuna vesti o nabavci 6 lovaca MIG-29, koji treba da stignu iz Rusije na proleće. Prvobitna informacija, da su avioni...
  • Ovih dana sam se našla u čudu gledajući po raznim sredstvima informisanja zastrašujuće optužbe koje stižu na račun nekih političara, a naročito predsedničkih kandidata. Neke od njih su informacije...
  • Međunarodni dan ukidanja ropstva je 2. decembar. Čini nam se da ovaj dan postoji radi forme, a ne zbog toga da bi ropstvo istinski bilo ukinuto. Ako pogledamo hiljadama...