Preveslavanje i paučina na očima

Budimo odgovorni i izborimo se za Beograd.
Share Button

Logoterapeuti kažu da mržnja, baš kao i ljubav, predstavlja ljudski fenomen baziran na objektivnim činjenicama, odnosno koji sadrži nameru tipa ‘imam razloga da nešto mrzim’ ili  ‘imam razloga da nekog volim’, dok je agresivnost nagon psihološke ili fiziološke prirode, čija jačina zavisi od čovekovog odnosa prema tom nagonu, odnosno da li će se on poistovetiti sa tom agresijom ili će se odvojiti od nje.

Malo čudan način da se započne tekst o izborima u Beogradu, ali poznavaoci prilika će lako uočiti paralelu sa nekontrolisanom agresijom vladajuće koalicije i sve uočljivijom mržnjom građana prema teroru vlasti.

Živimo u vremezamagljenih istina na tekovinama slobode i demokratije, ali nam je jasno da poslovi gradske vlasti podrazumevaju isključivo obaveze i aktivnosti koje su u interesu kvalitetnijeg i organizovanijeg života građana. U praksi, nažalost, nije tako, već izgleda da je SNS  krajnje primitivnom zamenom teza gradsku vlast svela na pravo da agresivno i bezočno maltretira građane, pa izgleda kao da je u toku najveće mentalno i pravno silovanje građana Beograda od Drugog svetskog rata do danas. Građanima ne prija, ali vlast ne haje. I postaje sve grublja. 

Neki od vas će me osporiti, ali mislim da je priča o gradonačelnicima doživela promenu svesti, o nameni i svrsi gradske vlasti, sa Nebojšom Čovićem, pa preko nekih sitnijih političkih marioneta i Đilasa, sve do Siniše Malog. Gradonačelnik je postao produžena ruka vladajuće koalicije, odnosno, jedna tužna priča samovolje, nametanja  stranačke politike kao primarnog  pravca upravljanja, zanemarivanje potreba građana, zloupotrebe gradske imovine, urušavanje socijalnih politika, zapostavljanja kontrole doseljavanja, urbanistički haos, katastrofalan saobraćaj, još katastrofalnijie ulice i fasade, a razvoj kriminala i njegova sprega sa politikom, kao i opšte materijalno i kulturno osiromašenje građanstva, pretvorili su Beograd u  mesto opasno po život i grad jeftine i prljave zabave.

Svaki gradonačelnik je, od Čovića nadalje, imao svoje sisteme upravljanja koji, najčešće, nisu bili u interesu građana. Ali ponavljam, možda moja merila nisu adekvatna, jer demokrate su, recimo, po pokojnom Nenadu Bogdanoviću htele  da nazovu ulicu  a ja ga i danas pomenem po zlu, svaki put kada u štiklama idem Bulevarom kralja Aleksandra,  jer mi se čini da je to površno izvođenje radova tri puta na istom mestu uz trostruko plaćanje krenulo sa njim.

Paradoks je da su naši političari što su beznačajniji  i beskrupulozniji sve alaviji i veći u svojim očima, pa mi se čini da kako dođu na vlast tako bezecuju i ulicu koja će da nosi njihovo ime, iako je izvesno da bi većini trebalo skinuti gaće i dobro ih išibati po guzici, a posle neka zatvorska ćelija da dobije njihovo ime i datum na zidu.

Naprednjačka vlast u Beogradu je produbila sve loše što su demokrate počele ili planirale, i ostaće upamćena kao vlast koja je najuspešnija u sprovođenju terora nad građanima Beograda, u to spada i građevinska aktivnost po gradu, bez plana i reda, a najviše bez kontrole radova i kontrole trošenja novca za te radove.

Beograd postaje grad besmisleno skupih  nepotrebnih projekata, basnoslovno skupih novogodišnjih ukrasa, dok se bolnice urušavaju u prljavštini i bedi  i nedostatku hrane i lekova. Sve je svedeno na partijsku krađu i lično bogaćenje i nikada nijedna vlast nije više, beskrupuloznije i bezobraznije zanemarivala mišljenje  i potrebe građanstva. Imovina grada se daje na doboš i za kupovinu lojalnosti stranci.

Uz sve navedeno, i primento, postavlja se pitanje da li će SNS uspeti da premlati  Beograđane? Meni se čini da imaju šansu. Lažu bez savesi i morala, kradu bez pardona i mere, manipulišu Brdograđanima, a niko živ ne zna koliko su u igru ubacili „pomoćnih igrača – glasača“, po sistemu – što više glasača, to sigurnija SNS pobeda. To što neki od njih nikada u životu nisu bili u Beogradu nije problem, organizovaće se turističke ture autobusom  do biračkog mesta.

I policija i sudstvo i gradska kasa su pod njihovom šapom, pa Beograđani zaključuju da u nekoj direktnoj borbi nemaju šanse jer su, onemoćali od “zdravog života i blagostanja”, izgubili na kategorizaciji. Nasuprot njima SNS formira gicanske trojke tipa Šešelj – Dačić – Palma,  pa se svako normalan smrzne od straha dok  gleda kako im mešine poskakuju dok igraju i pevaju. Ko se boji opozicije još tri za groš, tri za groš…

Beograd je, međutim, i grad obrazovanih i samosvesnih ljudi, koji znaju da imaju pravo da žive u slobodi i koji imaju dovoljno odgovornosti da slobodnom voljom biraju put kojim žele da ide njihova budućnost, koji  se ne plaše jer znaju da se fobije ne leče begom nego suočavanjem sa strahovima i problemima.

Duboko se nadam da će Beograđani odbiti da budu potčinjeni i maltretirani gorštačkim metodama SNS-a, i da će pronaći modus za zaustavljanje primitivizma, propasti i agresije koju nameće ta stranka.

Da li će se iz opozicionog bloka izdvojiti neko ko ima ličnu harizmu i dovoljno moralne i ljudske snage da izdrži suprotstavljanje SNS prljavštini, ili će se većina građana odlučiti na bojkot i time pokazati da žele svoj grad bez uticaja svih trenutnih političkih aktera, nije toliko ni bitno. Najbitnije je ne posustati pred patološkim ponašanjem SNS predstavnika i ne odustati  od Beograda kao grada u kome planiraju život.

Kategorije
Razumne teme

Povezani tekstovi

  • Američki lingvista Noam Čomski (Noam Chomsky) na savršeno jednostavan način objašnjava uz pomoć kojih tehnika svaka vlast manipuliše najširim narodnim masama.  PREUSMERAVANJE PAŽNJE Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema...
  • Mila Alečković, doktor je kliničke psihologije koja je svoj doktorat, uz ocenu Тrès honorable (počasno odbranjen), odbranila u Francuskoj, na Univerzitetu Sorbona, a zatim je specijalizirala oblast antropološke psihologije i psihijatrije, i...
  • Vreme u kome živimo je haotično i teško sa svim pokazateljima da  će se pretvoriti u nacionalnu katastrofu, dok smo mi potpuno nezainteresovani, latergični i dozvoljavamo  da budemo nepripremljeni...
  • Ne bih da se, ovaj put, bavim pitanjem koliko  saučestvujemo u svojoj  sveopštoj propasti, ne bih ni da se bavim teorijama zavere koje postaju realnost a nije mi cilj...