Put kojim ne treba ići

Prepoznajemo li opasnost koja se u 21. veku razvojem Interneta nadvila nad našom decom?
Share Button

Ne bih da se, ovaj put, bavim pitanjem koliko  saučestvujemo u svojoj  sveopštoj propasti, ne bih ni da se bavim teorijama zavere koje postaju realnost a nije mi cilj ni da  analiziram  zlo koje je obuzelo ljude. Ne, želela  bih samo da pišem o tome da ljubav, upornost,  pažnja i svest o sebi  i bližnjima može preokrenuti već primetno zacrtan put kojim idemo kao pojedinci, kao porodica i kao društvo.

Ne bih ni da se podsećamo da su deca naša budućnost da , kako neko reče, kad dobijete dete morate prihvatiti da će vam srce celog života biti izvan vašeg tela, ne bih da pričamo o prvim osmesima, rečima, koracima, crtežima, slovima,nestašlucima i bolestima, ne bih da pričam ni o pravima deteta koja su  regulisana kojekakvim konvencijama, deklaracijama, zakonima i milenijumskim strategijama. 

Pisaću  o patnjama i opasnostima kojima su izložena današnja deca. Pisaću o tuđoj deci, ali DECI, da bismo mogli da prepoznamo opasnost koja se nadvila nad nama i da bismo mogli da se organizujemo da zaštitimo sebe i našu decu.

Materijalna beda, nedostatak adekvatnog   obrazovanja, nametanje novih sistema vrednosti koji urušavaju tradicionalne vrednosti kao i  nedostatak kritičke svesti o okruženju  i informacijama koje nam se prezentuju, dovode do poremećenih odnosa u društvu i porodici, do agresivnog ponašanja, frustracija, sukoba, zlostavljanja i, na kraju, do opšteg zanemarivanja nadolazećih problema i opasnosti.

Naš problem je tim veći što smo jedna od najsiromašnjih država Evrope, sa svitom korumpiranih poslušnika na čelu države koji  svojom nesposobnošću, nedostatkom nacionalne svesti i socijalne osetljivosti   rade na uništenju budućnosti nacije i kroz sistem nametnutih paketa devastira obrazovanje, socijalnu zaštitu, pravo roditelja i pravo deteta te, briga o deci  gubi  smisao moralnog, humanog i socijalnog  a postaje deo  kriminalne mreže  u koju su upleteni  političari, policija, socijalni radnici,  psiholozi, lekari, sudije, kriminalci, sadisti, pedofili i satanisti,   koji svi imaju koristi od   trgovine decom. Tragedije koja se, na naš očaj, odvija ne samo na ilegalan nego i na sasvim legalan način.

Sve veća budžetska davanja  u smislu novca  ali i u  u smislu ovlašćenja NVO sa sumnjivim i neproverenim programima kao i dozvoljavanje da neke inostrane NVO budu glavni finasijeri programa obrazovanja i odgoja u Republici Srbiji (čime postaju i diktatori politike i pravca obrazovanja)  nestručan i politički podoban  kadar u sistemima obrazovanja i socijalne zaštite,  agresivno propagiranje LGBT orjentacije i proširenje građanskih  prava istih kao i  rastuća korupcija  u svim  delovima društvenog delovanja, Srbiju polako vodi do terora u marginalizovanju roditeljskog prava i prava dece na detinjstvo u krugu biološke porodice.

Slučaj porodice Trkulja, mnogi slučajevi oduzimanja dece biološkim roditeljima zbog nedostatka materijalnih sredstava pa raspodela te dece hraniteljskim porodicama koje za to dobijaju novčana  sredstva,  govore u prilog navedenoj tvrdnji i pokazuje da Srbija polako, ali sigurno, ulazi u sistem oduzimanja dece od roditelja bez jasnog razloga i obrazloženja, što podrazumeva da je sudski nalog na nivou nebitne fikcije.

Ako ne reagujemo, haotična i siromašna Srbija će postati   zemlja sa precizno razrađenim sistemom oduzimanja dece, poput  Barnevarna u  Norveškoj , Švedskoj, Holandiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Finskoj ali i Kanadi, Novom Zelandu, Australiji .

Oduzimaju se dece koja su zdrava, psihični normalna, intelektualno razvijena i koja žive u normalnim uslovima. Bez pravnog i objektivnog osnova.  Dovoljno je da  neko anoniman podnese prijavu da ste podigli glas na dete ili ga udarili po guzi pa da se Barnevarn okomi na porodicu, šalje je na neprestane zdravstvene analize i maltretira kontrolama da bi im na kraju oduzeli decu, ograničavajući kontakte sa roditeljima na dva susreta godišnje u kratkom vremenu i  strogo kontrolisanom razgovoru i sve pod nadzorom vaspitača.  Ne morate biti ni građani jedne od tih država, možete  biti na turističkom putovanju ili u prolazu na aerodromu, da povičete na dete , da neko vidi kako detetu  ispada  mlečni zub ( što je bio slučaj)  da neko od “skauta”   Barnevarna podnese prijavu i da vam oduzmu dete. Bez mogućnosti da ga vidite. I vi tu ništa ne možete, nema spasa, nema pomoći.

U prilog navodim nedavni slučaj ruskih turista u Novom Zelandu koji su došli sa kratkoročnom vizom za odmor. Roditelji i dete. Niko ne zna čime su isprovocirali  osoblje hotela koje je  pozvalo službu za zaštitu dece. Dete je sa odredom policije oduzeto od roditelja a ruska diplomatija se borila više od godinu dana samo da bi detetu dozvolili  da se viđa sa roditeljima.

Što se tiče politike Barnevarna,  najčešće se oduzimaju deca doseljenika iz Avganistana, Eritreje, Iraka i Rusije (Rusi su na prvom mestu po oduzimanju bele dece svuda u svetu, što navodi na pomisao da se radi o sastavnom delu politike koju zapad vodi prema Ruskoj Federaciji) i po podacima koji je napravio sam Barnervan za poslednjih pet godina  oduzeto  je 200.000 dece u Norveškoj, 300.000 u Švedskoj, a 250.000 u Finskoj.

Ruske porodice, ali i predstavnici ruske diplomatije, koje su imale  lični  kontakt sa Barnevarnom, tvrde da je ova služba svemoguća, da ignoriše građane i bilo kakve međunarodne dogovore. Iako  ruska diplomatija čini ogromne napore da zaštiti svoje građane ,  uspeh je gotovo nemoguć jer  po rečima zaštitnika prava deteta u RF, Pavela Astahova  “Služba za zaštitu dece Barnevarn govori da to pitanje ne treba da bude upućeno njima, već norveškom MIP, norveški MIP odgovara da to nije u njihovoj nadležnosti, već Barnevarn i to je vrteška, vrte nas u krug.“

I savetuje se samo  beg čim počne procedura provere roditelja, što je   teško izvodljivo zbog gotovo sveukupne kontrole kretanja i razgovora. Događalo da jedan roditelj sa detetom uspe da pobegne ali drugog roditelja, koji je ostao da zavara beg, Barnervan krivično goni zbog otmice vlastitog deteta.

Radeći detaljnu analizu aktivnosti i načina organizovanja Barnevarna Rusi ističu da je  Barnevarn , pre svega, veoma profitabilan  megabiznis projekat koji troši   30% sredstava norveškog budžeta ( milijarde evra su u pitanju) koji se odvaja za  zaštitu dece. Deo sistema Barnevarna su   privatni dečiji vrtići i škole, vaspitno-popravni centri, poliklinike, psihijatrijske ustanove i hraniteljske porodice. Za svako oduzeto dete, ove ustavove dobijaju svoj deo kolača. Hraniteljska porodica, na primer, dobija oko dve hiljade evra mesečno za svako usvojeno dete. Popriličan biznis.

Rusi navode i  “Sav taj biznis je kupio jedan londonski fond pod nazivom Organa Kapital. Oni su deo grupe Bank of America. Objavljuju godišnju dobit, koliko plaćaju poreza od tih dečijih domova, sve je odštampano u novinama. Sve je čisto i transparentno. To je jedan od najbrže rastućih i najprofitnijih biznisa u periodu pada ekonomije u Evropi”

Uz navedeno, ističu  i podatak koji govori u prilog umešanosti, odnosno,  prećutne saglasnosti  država u kojima Barnevarn sprovodi “zaštitu dece”. Naime, oduzeta deca pomažu i da se reši demografski problem Norveške i ostalih država. Društvu koje je prekinulo veze sa tradicijama, u kome su normalni odosi muškarca i žene gotovo ugroženi   potrebni su netradicionalni načini obezbeđivanja “potomstva”.

Po navodima Irine Bergset, majke koja je  sa Barnevarnom imala iskustvo kao u filmu  “Sofijin izbor” (da bi sa jednim detetom  pobegla  ostavila je drugo koje je preuzeo Barnevarn )  “Dete otimaju iz normalne porodice i daju ga ili paru bez dece, ili homoseksualcima. I oni ga vaspitavaju, po svome. Mi čak i ne znamo da li su to porodice. To mogu biti dve mame, dve tate, a mogu biti i dva čoveka koji spolja izgledaju kao muškarac i žena. Ali jedan od njih je zoofil, a drugi nekrofil. Razumete, mi ne znamo“.

I činjenica je da su oduzeta deca  neretko fizički i mentalno zlostavljana i, iako se kriju podaci ko usvaja tu decu, u javnost isplivavaju podaci   ko izrasta iz takvog vaspitanja.  Andres Bering Brejvika je kao  malog dečaka organizacija Barnevarn oduzela od porodice. Silovali su ga i tukli. Brejvik je ubio 77 ljudi.  Lars Marius Sivertsvik. Prestupnik – recidivist je takođe proizvod vaspitnog sistema Barnevarn. Posle 18 godina, on se vratio u  dom u kome su ga sakrivali od rođenih roditelja i pobio ih. “Bilo mi je jako teško. Prošao sam nešto što ne bih poželeo nikome“, priseća se on.

Ovo nisu usamljeni slučajevi .

Iako skrivna, u javnost isplivava i činjenica da su u Barnevarn ustanovama za zaštitu dece  primenjivani  veoma čudni metodi  u vaspitanju dece (mnogu decu su zbog nevinih grešaka primoravali da izbroje sve mrave u mravinjaku i sl.) Sistem Barnevarn oduzima decu sa normalnom psihom i lomi je, te dete postaje tiho, bezlično i sa njim može da se  radi bilo šta.  Koje se tehnike  za to koriste nije poznato, ali eksperti govore o omasovljivanju   tog eksperimenta i sve više Barnevarn posmatraju kao specijalnu  službu socijalnog inženjeringa.

Kao prilog tvrdnji da su najugroženije tradicionalne porodice govori i podatak  da je početkom 2017. godine parlament kanadske provincije Ontario doneo zakon  koji propisuje da se od roditelja koji kritikuju netradicionalne brakove i gendernu iodeologiju – oduzimaju deca.

U okviru “gender tiranije” kroz sumanute tvrdnje da dete emocionalno i  psihički trpi u tradicionalnoj, konzervativnoj porodici sprovodiće se oduzimanje dece takvim porodicama i predavati na vaspitavanje netradicionalnim, liberalnim parovima ili nevladinim organizacijama. Dublje posmatrano navedenim zakonom su  kanadski državni organi dobili pravo da „tradicionalnim porodicama“ zabrane da vaspitavaju ali i da usvajaju decu jer je već u  toku 2016. godine u Kanadi  zabeležen proces onemogućavanja usvajanja dece porodicama hrišćana a u obrazloženju odbijanja vlasti se navodi da su kod tih porodica  „duboko ukorenjena verska ubeđenja o tradicionalnom braku i nepromenjivosti pola čoveka“.

Za većinu nas ovo zvuči sumanuto i daleko ali je činjenica da se   ideologija Berneverna, organizovano i moćno,  širi po svetu neverovatnom brzinom.

Na nama je da dobro razmislimo o predlozima i aktivnostim NVO, da ne marginalizujemo značaj vere i tradicionalne porodice i da građanska prava LGBT populacije ograničavamo u granicama koje ne ugrožavaju njihova prava ali im ne dozvoljavaju ni da unište naše tradicionalne vrednosti. 

Ovo je bio kratak prikaz  legalnog načina oduzimanja dece  a sada da se posvetimo  nelegalnim tokovima nestanka, otimanja i zlostavljanja  dece, koji dobijaju najnehumanije  oblike ljudske katastrofe istorijskih razmera, kao i društvene  nemoći pred   silama  organizovanog kriminala, prostitucije, prodaje organa i satanističkih rituala. Sve kroz vrisak i patnju dece i to od beba, starosti nekoliko meseci, pa do uzrasta od 14 , 15 godina. 

Ono što gotovo oduzima nadu da se ovoj globanoj pošasti može stati na put je činjenica da siromaštvo postaje sve nemoćnije u svojoj borbi da preživi a da bogati postaju sve okrutniji i dovitljiviji i organizovaniji u svojoj aktivnosti za bolesnim iživljavanjem nad nemoćnom decom. Neverovatna je   i perfidnost kojom skrivaju obim zlodela kao i izvršitelje gnusnih čini, posebno pedofile tzv. drutvene “elite”  i sataniste, ali i one koji zarađuju ogroman novac na dečijim patnjama i životima.

Vrše se naučne ekspertize i sprovode  javne rasprave na temu do koje godine se dete smatra seksualno nezrelo ( poslednji dogovor do 13 godina) a pedofilija se sve manje smatra prestupom i kriminalom ( jer u tom slučaju pedofili završavaju u zatvoru gde im presuđuju ostali zatvorenici čiji kodeks časti ne dozvoljava maltretiranje dece) a sve više se posmatra kao bolest, jer u tom slučaju nema krivnje pedofila, za što se zalaže i Katolička crkva. Nadbiskup Durbana, kardinal   Napier je za BBC izjavio: “..smatram da je pedofilija bolest a ne kriminalno delo. …..Zaista ne mislim da bi neko mogao zauzeti takav stav i smatrati kako takva osoba ( pedofil) zaslužuje kaznu, jer je takva osoba sama bolesna.”

U poslednje vreme sve je izraženije insistiranje i nastojanje zajednice pedofila da se radi o prostom tipu “seksualne orjentacije”. U postupku ubeđivanja javnosti internet i mediji igraju ogromnu ulogu jer kroz “emotivne ispovesti jadnih pedofila”  prebacuju sažaljenje i razumevanje javnosti na njihov teren a potpuno zanemaruje zlo koje se čini dečijoj psihi i dečijem telu.  Tako, nažalost, i javnost   radi u korist pedofila  saučestvujući u nekoj vrsti  emotivnog nasilja nad decom u smislu ignorisanja  njihovih patnji, izolacija, omalovažavanja njihovih pritužbi, ismevanja, ucena i  zastrašivanja,  što u kognitivnoj sferi deteta rezultira slabljenjem koncentracije, pamćenja, mišljenja te se kod dece razvija osećaj nesigurnosti i tupe poslušnosti. A takvom detetu možete raditi šta želite.

Uz sve navedeno i jak porno marketing ( od najobičnijih reklama u kojima se deca eksploatišu kao seksi modeli do eksplicitnih porno snimaka) utiče na ubrzan razvoj seksualne svesti dece ali i promene svesti  roditelja koji postaju pratioci inicijative ranog razvoja seksualnosti kod dece, dok dostupost interneta čini da  čak i deca predškolskog uzrasta mogu doći, lako i sasvim slučajno, ne samo do  različitih porno sadržaja  već i do kontakta sa pedofilima.

Seksualno vaspitanje u školama je izbacilo psihologe, socijalne radnike, psihijatre, pedagoge kao tadicionalne  stručnjake  koji brinu o pravima i potrebama dece već se, kao edukatori i dizajneri programa seksualnog vaspitanja pojavljuju   pedofili i pripadnici LGBT populacije  koji, realno posmatrano, sprovode nasilnu seksualizaciju dece koja će biti podobna njihovim seksualnim sklonostima.

I tako dolazimo do nebulozne činjenice da jedan deo  javnosti, kao ispravnu i istinitu prihvata bolesnu tvrdnju pedofila da je  dete od tri ili pet godina dovoljno zrelo da da saglasnost na čin koji, realno, nije sposobno da shvati  ili je primorano da prihvati.

Moramo navesti i da su novac, institucije i mejnstrim mediji na strani pedofila, pre svega zato što  na vrhu pedofilske piramide stoji deo društvene, naučne, političke, ekonomske “elite” iza koje stoji korumpiran sistem sudstva, policije i socijalnih ustanova, kao i moćni kriminalni lanci drogom i seks trafikingom.

Jedan od onih koji tvrdi da je pedofilija seksualna orjentacija  je i dr Hubert Van Gijseghem , psiholog, profesor na Univerzitetu u Montrealu (koga mnogi tradicionalisti optužuju da je sledbenk  dr Mengela) i koji smatra da njega i njegove sledbenike demonizuju samo ljudi koji svuda vide  seksualno zlostavljanje  i koji veruju u porodicu kao  patrijarhalnu strukturu koja je jedino sposobna da zaštiti od zlostavljanja(?).

Njegove reči su: „ Činjenica je da seksualnih zlostavljača među pedofilima ima oko 20%. Ako znamo da pedofili nisu oni ljudi koji počine mali prekršaj s vremena na vreme, kao i svako drugi bio on heteroseksualne ili homoseksualne orjentacije, te ako znamo  da pravi pedofili imaju ekskluzivnu preferenciju prema deci, tada je sasvim jasno da ne postoji nešto kao terapija koja im može pomoći u ozdravljenju. Ne možete promeniti nečiju seksualnu orjentaciju“ (izvor,Matrix World)

Što u prevodu znači – pedofiliju morate  prihvatiti i prilagoditi joj sve vaše društvene  aktivnosti, podrazumevajući i  donošenje veoma liberalnih  zakona.. Zaštita dece od zlostavljanja se ne pominje. Naprotiv, čini se sve da  se ne može zaštiti ni dete ni pravo deteta.

Ponovo moramo da se vratimo na prokaženi Barnevarn pod čijim  uticajem Istraživački institut pri Univerzitetu u Oslu „ proučava” samoubistva dece od 0 do 7 godina odnosno, svojim „istraživanjima“ daje pokriće zlodelima pedofila jer, ako deca ( pa i bebe) posle sadističkih orgija umru, onda se to službeno može podvesti pod “samoubistvo” i – niko nije kriv. (Da li ste zgroženi ovim nehumanim licemerjem ?)

Sigurno se postavlja pitanje kako se sve obezeđuju deca za potrebe pedofila. Osim legalnih otimanja, prodaje dece od strane siromašnih porodica, namamljvanja preko interneta  ili zlostavljanja u porodici i neposrednom okruženju, naješća je otmica (u čemu učestvuju moćni prodajni lanci) i prisiljavanje na sadističke orgije i žrtvovanje na satanističkim  seansama, koje  završavaju smrću dece.

Zvanični podaci govore  da na svetu godišnje nestane 8 miliona dece. U SAD oko 800.000 godišnje odnosno  na svakih 40 sekundi jedno dete, u Britaniji se na 3 minuta prijavi nestanka deteta, u EU oko 1 milion dece nestane godišnje. U Srbiji godišnje nestane oko 200 dece mada je taj broj nezvanično veći jer je javna tajna da romske porodice prodaju decu. Ono što je veliki problem u Srbiji   je podatak da je u poslednjih 40 godina 10 000 novorođenčadi  nestalo u porodilištima i da se ukrade više od 20 beba mesečno (podatak je za Kurir 2016 .godine da o gospodin Vladimir Čičarević, predsednik Udruženja “Roditelji nestalih beba Srbije”).

Prema podacma Britanske policije svakih 20 minuta se dogodi seksualni napad na decu. Prijavi se, ali manje od 10% završi sa sudskom presudom. U korumpiranom izvršnom i sudskom postupku je teško dokazati slučaj. Deca su prestravljena i od šoka neretko ne mogu ni da se sete svih lica, a redovno se i  deci i porodici  preti . Oko četvrtina napada izvršena je na deci do 10 godine starosti a oko 10 % na deci mlađoj od šest godina. Šest puta je više prijavljenih dela zlostavljanja nad devojčicam nego nad  dečacima.

Da biste shvatili kako deluje sistem zaštite pedofilske mreže  i koliko su moćni  u manipulisanju javnim mnjenjem pokazaćemo na primeru  slučaja u Briselu.

1995. godine uhapšen je pedofil i ubica dece Mark Dutro, koji je u organiziovan krug pedofilije uveden kao mladić koji je najpre  donosio drogu za pedofilske orgije, da bi kasnije  učestovao u kidnapovanju, mučenju i ubistvima dece.

Ceo slučaj se maksimalno skrivao od javnosti, na sve načine je blokirano istraživanje, smenjen tužitelj kao i istražni sudija Marc Concerote, jer je navodno bio pristrasan u korist porodice šest mučenih i ubijenih devojčica, a naročito zbog činjenice jer je prisustvovao na večeri u kojoj se sakupljao novac za žrtve pedofilije.

 Mediji su ukazivali na povezanost pedofilskog kruga sa političarima i nekim istaknutim ličnostima ali je glavni svedok Regina Louf  (devojka koju su u dvanaestoj godini, baka i roditelji prodali svodničkoj organizaciji za prostituciju i orgije i koja je  prisustvovala razvratnim pedofilskim orgijama u kojima su mala deca mučena i ubijana)  na kraju  proglašena patološkom lažljivicom.

Od 1995. do 2001.  godine na  misteriozan način je umrlo ili ubijeno  25 svedoka koji su trebali svedočiti protiv pedofila Dutroa.

300.000 građana Belgije je na ulicama demonstriralo protiv nekompetentnosti policije, sudstva i političara i  tražilo pravdu za nevinu decu da bi , neverovatnim uticajem pedofilskog lanca 2002. godine belgijske vlasti dale  “zvanično obrazloženje da slučaj nije okončan jer je teorija po kojoj su inspektori naseli na priču o pedofilskoj mreži, krenuli da je istražuju, izgubili dragoceno vreme, a mreža u stvari nikada nije ni postojala” (Reuters).

Dutro danas očekuje pomilovanje, pedofilski lanac nije otkriven  a javnost ignoriše sporadične tvrdnje o postojanju pedofilske mreže u Belgiji.

Tako dolazimo do 2006. godine, kada je sud u Hagu doneo presudu prema kojoj se pedofilskoj partiji PNVD (Partija bratske ljubavi, slobode i različitosti) dozvoljava učešće na izborima.

 “Na slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja treba gledati kao na osnovu demokratske vladavine prava, a PNVD takođe ima pravo na te slobode”, navedeno je u saopštenju suda u Hagu. Sud je saopštio da sloboda izražavanja može biti ograničena jedino kada je ugrožen javni poredak. “Protivnici partije žele da izraze samo svoju moralnu zabrinutost. To je daleko od dovoljnog razloga za zabranu partije. Na biračima je da prosude o argumentima političkih partija”  a predsedavajući pedofilske partije Martin Vitenbogard  je ponosno istakao “Očekujemo pobedu. Ne činimo nikakvo krivično delo, zašto bi onda PNVD trebalo da bude zabranjena. PNVD želi legalizaciju posedovanja dečje pornografije i njeno prikazivanje na televiziji tokom dana. Emitovanje nasilne pornografije prema ciljevima partije, počinjalo bi uveče, deca bi bila izložena seksualnom obrazovanju, a mladima iznad 16 godina bilo bi dozvoljeno da se pojavljuju u porno filmovima. Seks sa životinjama takođe bi bio dozvoljen, dok bi zlostavljanje životinja ostalo nezakonito.” ( Danas 09.07.2006.)

Partija nije zabranjena i bila je aktivna do 2010. godine i,  iako  nije uspela da sakupi dovoljno potpisa ( nedostajalo je 30 potpisa) da bi učestovala na izborima, postavlja se pitanje koliko je sudstvo u Belgiji  pod uticajem jakog pedofilskog lobija?

Koliko se na zapadu promenio odnos prema pedofilima i pedofiliji pokazuje i slučaj francuskog predsednika Makrona i njegove žene Brižit. Naime “dama” je kao udata 40- godišnjakinja i majka dvoje dece, zavela  svog đaka, Emanuela Makrona kada je on imao manje od 16 godina. Po važećim zakonskim odredbama Francuske, a  i moralnim i etičkim normama, postupak Brižite Macron je trebao biti sankcionisan i osuđen od javnosti. Međutim, ona je danas jedna  nesimpatična bakutanka u markiranim minićima pred čijom  “emotivnom pričom” balave debilani širom sveta  dok ona  samouvereno švrćka svetom kao supruga čoveka sa karakterom psihopate, što je i njena zasluga, koji je predsednik države Francuske . 

 U Velikoj Britaniji je priča slična belgijskoj. Samo masovnija.

Kada je otkriven lanac pedofilije pokrenut osamdesetih godina prošlog veka  koji je silovao, zlostavljao i ubijao nevinu decu  (pominje se preko 200 ubistava dece, a broj seksualno zlostavljanih  kao i broj nestale dece nikada nije otkriven i ne može se utvrditi) otkriveno je i da su učesnici u zlostavljanju i ubistvima dece  brojni političari, neki saradnici kraljevske porodice, estradne zvezde,  svi ugledni i bogati ljudi. Svi koji su učestovali u  otkrivanju afere i objavljivanju podataka završavaju  tragično, naglo i  na čudan ili nerazjašnjen način. 

Javnost Britanije se pitala, nakon što je otkrivena pedofilska istorija  Sir James Wilson Vincent Savilea, u okviru BBC-ja, i nakon što se shvatilo  da su mnogi  BBC-jevci decenijama učestovali u organiziranim pedofilskim orgijama, koliko je ljudi u Britaniji   skrivalo pedofiliju u BBC-ju i drugim visokim krugovima. Naravno da nikada neće saznati jer svedoci ili ćute ili nestaju.

Inače, u Britaniji  je veoma aktivna pedofilska organizcija PIE (Paedophile Information Exchange) poznata po zalaganju legalizacije seksa s 14-to godišnjacima i objašnjenjima  javnosti kako se deci ne nanosi nikakva fizička i psihička bol, te da jedinu bol proživljavaju oni koji se zbog pedofilije prijavljuju policiji (????).

Nedavno je i do nas došla stravična vest poznata kao slučaj iz Oxfordshirea, o grupi makroa i pedofila iz Pakistana,  koji su  oko 300 belih devojčica, različitog uzrasta, prisiljavali na prostituciju  gotovo 15 godina, od 1999. do 2015. godine.

U izveštaju Alana Bedforda, autora nezavisnog istraživanja o ovom slučaju, stoji :

“Ono što se događalo ovim djevojčicama, koje su bile žrtve seksualne eksploatacije u Oxfordshireu je bilo neopisivo. Žrtve i njihove porodice su se osjećale napuštenim i ostavljenim na cjedilu. Djevojčice su alkoholizirali i drogirali, a potom prodavali muškarcima za seks. Djevojčice su mučene s mesarskim noževima, bejzbol palicama i seksualnim igračkama. Onima koje su potražile pomoć kod socijalnih radnika ili policije nisu vjerovali i rekli su im “da su se same uvalile u probleme”. Djeci koja su rekla da su zlostavljanja zabilježena su kao problematične djevojčice koje donose loše odluke. Osoblje je davalo gnusne komentare i bili su neprijateljski raspoloženi prema žrtvama koje su tražile pomoć. Roditeljima koji su prijavljivali nestanak djece rečeno je da su dio problema”. U svedočenju jedne od žrtava stoji “Obratila sam se policajcima u policijskoj stanici. Bila sam sva krvava, i hlače su mi bile krvave. Rekli su mi da sam bezobrazna i da im smetam.” . (Izvor: Matrix World)

Za ovoliko uništenih života  sedam Pakistanaca je osuđeno samo na ukupno 95 godina zatvora. Pretposavka je da će to na kraju da bude mnogo manje, ako im oproste ostali zatvorenici.

Koliko pedofilska zajednica nema osećaj za patnje zlostavljane dece pokazuju i reči katoličkog sveštenika Louis Brouillarda koji je priznao da je decenijama  silovao dečake na otoku Guamu te da je ” svoje grijehe priznao drugim svećenicima, no da mu nitko od njih nije rekao da prestane sa silovanjima, već da se mora “potruditi da bude bolji” uz regularnu kaznu od izgovaranja molitve “Zdravo Marija”. (Matrix World) 

Ono što poslednjih godina  predstavlja novi oblik i lice pedofilije je gotovo saučesništvo  koje siromašna i obespravljena zajednica ljudi čini sa pedofilima. Nekada je to svesno, voljom siromašnih i gladnih roditelja, nekada silom  moći organizovanog lanca  a nekada silom prilika koju neki bogati i bahati koriste u siromašnim sredinama smatrajući da patnju  i fizičku bol dece mog platiti nekom sićom.

Ovde ne govorim samo o događajima u Indiji gde se devojčice od 9, 10 godina prisilno udaju za 50- godišnjake, ne govorim ni o gotovo javnim silovanjima devojčica i  mladih devojaka u kulturama gde se žena smatra manje vrednom, već želim da pomenem silovanja devojčica od strane UN čuvara mira na Haitiju gde je oko 50 čuvara mira, ukljčujući i komadanta, silovalo devojčice od 12 do 15 godina a u zamenu za seks im davali kolače i grickalice  dok je komandant  jednom dao čak 75 centi ( baš su umirili savest)

Jedna od silovanih djevojčica je rekla istražitelju: Nemam čak ni grudi.”

  1. godine UN su povele istragu na osnovu pritužbi da su snage UN, i to pripadnici francuskih, gruzijskih i još nekih evropskih zemalja koji su bili raspoređeni u Srednjoafričkoj Republici, masovno silovali  devojčice i dečake uzrasta od 7 do 9 godina. Tokom istrage jedna od devojčica je rekla da je imala seksualne odnose sa francuskim vojnicima u  zamenu za bocu vode i kesicu keksa. ( izvor Expres.hr 2016)
  2. godine, 24 sata.hr, donosi sledeću vest:”UN je od srpnja do rujna ( od jula do septembra) meseca ove godine zaprimio 31 žalbu zbog spolnog zlostavljanja i iskorištavanja koje su počinili njegovi djelatnici u svijetu, rekao je u petak glasnogovornik glavnog tajnika Antonia Guterresa. Od toga, 12 žalbi je podneseno protiv djelatnika mirovnih operacija, a 19 protiv djelatnika iz raznih agencija, fondova i programa, uključujući UNICEF i UNHCR. Incidenti su se dogodili ove godine, prošle i pretprošle.”

Da li znate šta se događa u delovima sveta gde nema ko da podnese prijavu  ili se ta prijava vešto krije u  nečijim fiokama?

Aktivnosti mreže pedofila  pogoduje i razvoj tehnologije pa je od 2013. godine u porastu prikazivanje video zapisa sa zlostavljanjem dece.

“Australijska federalna policija (AFP) upozorava na alarmantan trend u kom Australijanci upravljaju seksualnim zlostavljanjem dece, koristeći ‘live-streaming’.  “Cybersex” trgovina je novi oblik eksploatacije, pri čemu su deca prisiljena da izvode seksualne performanse kako bi zadovoljile ‘online’ kupce. Takođe i Organizovane kriminalne mreže, koje deluju u Aziji, nude silovanje na zahtev za počinitelje koji gledaju i usmeravaju seksualno zlostavljanje u realnom vremenu. Do sada je otkriveno da se najviše ovih slučajeva dogodilo u zemljama u razvoju, kao što su Filipini, gde čak roditelji sami prodaju decu da bi preživeli. (Matrix World)

Prema podacima AFP iskorištavanje dece na ovaj način je u konstantnom porastu (2014. godini samo u Australiji bilo 4.500 prijava  a u 2015. godini 11.000, prijava zloupotrebe dece, mada su stvarne brojke nekoliko puta veće) a ono što dodatno brine je potražnja pedofila za snimcima sa sve mlađom decom dok su seksuni zahtevi  sve brutalniji. ( U skupini od 100 dece koju su od 2011.godine  uspeli spasiti bila je i mala beba) 

Što se tiče Amerike, stanje se razlikuje od države do države, ali ono što je zajedničko, i uočljivo, jeste neverovatno jak uticaj LGBT i pedofilskog lobija koji je ukorenjen u najvišim društvenim sferama. U prilog tome govori i podatak da je dolaskom na vlast Donalda Trampa, FBI uhapsio 1400 pedofila a da  u američkim medijima nije objavljeno ništa o samoj akciji već samo  tekstovi koji govore u odbranu i zaštitu “ prava” pedofila.

Sadističke seanse među moćnima i bogatima u Americi su uobičajene ali ono što sve više uzima maha je da su to krvave i tragične seanse čije su žrtve deca sve mlađeg uzrasta.

Na prostoru Amerike je izuzetno agilano, jako i dobro organizovano Severnoameričko udruženje ljubavi između muškarca i dečaka (NAMBLA)  organizacija koja se zalaže za promociju pedofilije i pederastije i koja radi na ukidanju postojanja starosne granice za seksualnu saglasnost, inicira i  podržava donošenje zakona u kojima i muškarci (odrasle osobe) i dečaci  sami kontrolišu svoje živote ( psiholozi i psihijatri, kako je ovo moguće?). U propagiranju svojih bolesnih sklonosti veoma su aktivni na internetu i, iako iza sebe  ostavljaju leševe dece i nemoć i tugu unesrećenih roditelja, njihovo delovanje je veoma javno i prihvaćeno  od mnogih poznatih lica.

Zanimljiv je podatak da su organizovano podržavali bivšeg predsednika USA Baraka Obamu , što objašnjava veliku zaštitu pedofila u njegovo vreme ali i da je,  među političarima i bankarima, koji su podržavali Obamu, bilo mnogo pripadnika LGBTQP.

P na kraju znači pedofili, a NAMBLA koristi ovakav način obeležavanja jer je cilj  pokreta prihvatanje pedofilije kao “normalnog i zdravog stanja” kroz menjanje svesti da se radi o ‘seksualnom poremećaju’  i prihvatanju konstatacije da je to ‘seksualna orijentacija’, čime bi se postiglo izjednačavanje  prava pedofila sa svim pravima koje imaju pripadnici LGBT zajednice. 

Kako su pedofili veom aktivni na internetu i kako su sve pristupačniji njihovi četovi na koje možete izaći preko googla (Darknet je posebno mračna priča) što znači da su lako dostupni i deci, ovde vam pokazujemo kako izgleda njihov logo, pa kada kontrolišete vašu decu obratite pažnju i na to.

 

Da, definitivno živimo u naopakom vremenu Sodome i Gomore a mi Srbi još i u  kolonijalnoj državi koju vode ljudi nametnuti od tog sveta. Što znači da će takva vlast nametati i vrednosti tog naopakog sveta.

Sve što je vredno u ovom narodu su deca i do sada nismo uspeli, a ni pokazali neke velike namere, da ih zaštitimo. Možda zato što ne shvatamo ozbiljnost situacije u kojoj živimo kao i okrutnost vremena u kome bivstvujemo. I što nam se čini da je sve to daleko od nas. Grešimo jer nije.

Kuckamo tvitove i šaljive objave ali se od dolaska LGBT pemijerke u našoj državi organizovanje “parade ponosa” širi  po gradovima Srbije i niko se ne pita čemu, u maloljudnoj Srbiji  takvo preterivanje i maltretiranje građana i trošenje budžetskih para. Uveliko se radi  i na proširenju građanskih prava malobrojne LGBT populacije a da se pri svemu konstantno zakonski umanjuje, a praktično  izvrgava ruglu, pravo tradicionalne porodice. Obrazovne pakete za seksualno vaspitanje dece u obdaništima i osnovnoj školi  radile su, pored svih tradicionalnih stručnjaka, pripadnice LGBT zajednice. O organizovanom kriminalu  u porodilištima i krađi beba pričamo sporadično i uopšte se ne uzbuđujemo što država nikako da usvoji  Zakon o nestalim bebama. O zlostavljanju dece uglavnom pričamo u okviru porodičnih odnosa, što naravno jeste realan problem ali način na koji se prezentuje  decu udaljava od roditelja a ni na jedan način ne ukazuje na opasnosti od stranih ljudi. Na nekoliko pokušaja otmice dece  reagovali smo dva dana i uopšte se ponašamo kao da se nas ništa ne tiče… Dok nas ne lupi po glavi i srcu, dok nas, male i siromašne, ne poklopi pošast ovog naopakog sveta.

Kategorije
Razumne teme

Povezani tekstovi

  • Američki lingvista Noam Čomski (Noam Chomsky) na savršeno jednostavan način objašnjava uz pomoć kojih tehnika svaka vlast manipuliše najširim narodnim masama.  PREUSMERAVANJE PAŽNJE Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema...
  • Logoterapeuti kažu da mržnja, baš kao i ljubav, predstavlja ljudski fenomen baziran na objektivnim činjenicama, odnosno koji sadrži nameru tipa ‘imam razloga da nešto mrzim’ ili  ‘imam razloga da...
  • Mila Alečković, doktor je kliničke psihologije koja je svoj doktorat, uz ocenu Тrès honorable (počasno odbranjen), odbranila u Francuskoj, na Univerzitetu Sorbona, a zatim je specijalizirala oblast antropološke psihologije i psihijatrije, i...
  • Vreme u kome živimo je haotično i teško sa svim pokazateljima da  će se pretvoriti u nacionalnu katastrofu, dok smo mi potpuno nezainteresovani, latergični i dozvoljavamo  da budemo nepripremljeni...