Školstvo u Srbiji – ima li mu spasa?

Situacija u srpskom školstvu je tragična, a nema naznaka da će se na tom planu išta menjati na bolje.
Share Button

Uskoro počinje nova školska godina. Kome će pripasti resor prosvete i nauke i dalje ne znamo, ali je ministarstvo usvojilo izmene pravilnika koje nam ovaj donose do sada neviđene novine – jedan raspust manje. Krucijalnim problemima školstva standardno se niko ne bavi, tako da su svi problemi sa kojima smo se do sada susretali ostali isti, pa i najveći među njima – slabo postignuće učenika uprkos činjenici da se od njih danas zahteva neuporedivo manje nego pre dvadeset godina. Takođe, standardno se izbegava tema doprinosa partijski podobnih direktora škola postojećoj situaciji u školstvu.

Glavna preokupacija direktora osnovnih škola danas je da što bolje promovišu školu i tako privuku što veći broja učenika, kojih je sve manje jer kao nacija nestajemo, pa u toj borbi za broj učenika prave nedopustive ustupke i deci i roditeljima jer je statistika od kvaliteta u našem školstvu oduvek bila važnija. Oni nastoje svim silama i da očuvaju svoju direktorsku poziciju jer im je zakon omogućio da budu birani uzastopno neograničeni broj puta u jednoj istoj školi, a teško im je da se posle direktorovanja vrate svom redovnom poslu. Usput konstantno vrše pritisak na nastavnike da izlaze u susret i roditeljima i deci, tako da dobijamo ljude sa srednjom školom, fakultetima i čak doktoratima koji ni svoj maternji jezik ne poznaju dovoljno, pa se srećemo sa „neznam“, „ne ću“, i čujemo neke nove reči kao što je „zapošljeni“ od tih naših visokoobrazovanih kadrova.

Niko se ne usuđuje da govori o metodama direktora za zastrašivanje članova kolektiva kako bi glasali za njih. One su brojne, a i sredstva koja su im na raspolaganju nisu mala. Nije poznat slučaj da je neka inspekcija namenski kontrolisala davanje u zakup prostorija škole i prikazivanje na taj način ostvarenih prihoda, a ne postoji škola koja nakon nastave ne izdaje makar salu za fizičko vaspitanje. Jasno je svima da je to lak način za direktora da deo ostvarenih prihoda bez traga odvoji za sebe, dovoljno je samo da ima domara koji se o davanju u zakup stara i koji sa njim sarađuje. Nije preterano teško utvrditi stvarne prihode škole, nedostaje volja onih koji su za tu kontrolu zaduženi da svoj posao kvalitetno i savesno urade, tako da im se događa i da previde ili ignorišu overene izjave korisnika školskih protorija koje svedoče koliko novca je neki direktor škole prisvojio. Možda iz razloga što su zaposleni u Ministarstvu koje politički podobne direktore bira, možda zbog nekih drugih interesa. Izvesno je da direktori vešto plivaju kroz političke vode Srbije i u jednom mandatu se zahvaljuju ministru koji je njihovu školu posetio uramljenom zahvalnicom koja se kači na zid u Ministarstvu, da bi nedugo nakon promene ministra uspostavili blizak kontakt i sa novom vlašću.

Nastavnici su obavezni da se stručno usavršavaju, a njihovo stručno usavršavanje u velikoj meri zavisi od naklonosti direktora i spremnosti da snosi troškove usavršavanja, iako su na to po zakonu obavezni, s tim da niko izvršavanje ove njihove obaveze ne kontroliše i nastavnici su često prinuđeni da od svoje mizerne plata izdvajaju za stručna usavršavanja. Tako se za obnovu licence može sakupiti tokom jednog vikenda 24 boda o trošku škole, ili samo 2 na besplatnim programima ako niste u milosti direktora.

Nastavnici koji sa direktorom imaju nesuglasice su izloženi konstantnom pritisku u smislu nenajavljenih poseta časovima, stalne i detaljne kontrole podagoške dokumentacije i lovljenja grešaka koje mogu poslužiti kao razlog za davanje otkaza, iznenadnih zamena odsutnih kolega, lošeg rasporeda časova koji zahteva najmanje osmočasovni boravak u školi kako bi se ispunile sve obaveze četrdesetočasovne radne nedelje u vezi dopunske i dodatne nastave. Uzgred, za one koji nisu radili u prosveti, i prosvetni radnici imaju četrdesetočasovnu radnu nedelju jer rad sa učenicima nije jedina njihova obaveza, već i rad na sve obimnijoj pedagoškoj dokumentaciji, ali i dežurstva u hodnicima i dvorištu škole kako bi se održao kakav-takav red među decom koja iz kuće donose lepo vaspitanje, uz koje povremeno ide i hladno oružje za razrešavanje sukoba sa vršnjacima, pa čak i bacanje onih istih preteških torbi sa nekoliko kilograma udžbenika sa visine na druge učenike i nastavnike.

Za one koji se pitaju šta je sporno u zahtevu za uredno vođenje pedagoške dokumentacije potrebno je još jedno pojašnjenje. Naravno da je posao direktora da se stara o urednom vođenju pedagoške dokumentacije, međutim, problem predstavlja činjenica da se to ne traži od svih nastavnika. Onim drugima je dozvoljeno da kasne na časove, dobar deo časova provode na hodnicima telefonirajući, pričajući učenicima viceve umesto da se bave gradivom, oni mogu i da nemaju difrenciranu nastavu i prećutno im se daje saglasnost da izaberu grupu od samo nekoliko učenika koji po njima imaju potencijal i sa kojima će raditi, dok ostali učenici imaju zadatak da budu mirni kako bi dobili mogućnost da prepišu odgovore za pozitivnu ocenu na proverama znanja. Toj drugoj grupi, grupi podobnih, u rasporedu su, takođe, uvek samo prvi časovi. Uzgred, ako ste se pitali kako propuste u radu nikada nisu utvrdile različite inspekcije, odgovor je da prilikom nadzora dobijaju od direktora na uvid najuredniju pedagošku dokumentaciju, tako da propusti povlašćenih nikada i ne izađu na videlo.

A onda se bliži vreme reizbora i situacija u kolektivu postaje sve gora. Događa se i da direktor izabere jednog od nastavnika koji je otvoreno izrazio neslaganje sa njegovim radom kako bi ne njemu izveo „pokaznu vežbu“ pod nazivom „sve što sam kao direktor ovlašćen da preduzmem protiv neposlušnih“, jer bliži se vreme glasanja za kandidata za direktora ili članove školskog odbora iz kolektiva.

Ako ste mislili da izbor direktora škola podrazumeva ocenu kompetencija kandidata- varate se. Postojeći direktor je već pripremio teren i različitim metodama prinude i ucene ubedio kolektiv da je jedino on odgovarajući kandidat, najčešće već tokom drugog mandata svestan želje kolektiva za promenom rukovodioca. I taj isti nakon ponovnog izbora nepogrešivo zna koji članovi kolektiva su protiv njega glasali, što neretko i različitim postupcima pokazuje.

Školski odbori, koji bi trebalo da budu nezavisni organi, sve su samo ne nezavisni jer ih čine podobni članovi kolektiva, članovi lokalne zajednice koji su istovremeno članovi ili simpatizeri stranke koja je u lokalnoj zajednici na vlasti, i članovi Saveta roditelja koji je od samog izbora članova pod uticajem direktora škole, koji nastavnicima sugeriše kako da se u njihovim odeljenjima izbor člana Saveta roditelja izvrše tako da u Savetu bude neko od „saradljivih“ roditelja- obično onih čije dete ima probleme u učenju ili ponašanju, koje uz pomoć direktora škole rešava.

Naravno da ima i primera nekih drugačijih škola, načina rada i drugačijih direktora, da ne bude zabune. Ipak, njihov broj je tako mali da se u moru loših primera iz prakse škola jedva pronalaze.

Reforma školstva nije i ne sme da bude promena zakona i usklađivanje sa rešenjima nekih drugih zemalja po svaku cenu. Neće ni ograničenje broja uzastopnih mandata direktora škola, kakvo je ranije postojalo, rešiti probleme. S obzirom na visok koeficijent percepcije korupcije u našoj zemlji i lošu dosadašnju praksu u izboru direktora, jedini način izbora najkompetentnijeg kandidata za direktora škole je usvajanje jasnih kriterijuma za izbor direktora na nivou države, nalik onima u javnim preduzećima, i vođenje čitavog postupka od strane nezavisnog organa kako bi se sprečile zloupotrebe i obezbedila transparentnost. Osim toga, kontrola rada pedagoških i prosvetnih inspekcija od takođe nezavisnog organa je neophodna kako bi se najpre ujednačili kriterijumi ocene kvaliteta rada svih škola i vrednovanja rada nastavnika, ali i ostvarivanje obrazovnih standarda. Kao u slučaju svih ostalih problema koji kod nas postoje, nema volje nadležnog ministarstva da svim učenicima obezbedi jednake uslove za obrazovanje, svim prosvetnim radnicima jednake uslove za rad i potpunu transparentnost izbora direktora škola.

Kategorije
AnalizeRazumne teme

Povezani tekstovi

  • Ovaj čuveni uzvik, nastao u španskom građanskom ratu, trebalo bi da bude naš ratni poklič u borbi za poslednju odbranu naših života, a tiče se naše dece. Jer ovo...
  • Imali smo, pre neki dan, istupanja dve uvažene ličnosti, jedna je iz svetovnog a druga, važnija, iz duhovnog života Srbije. Ne znam koja me je više razbesnela i povredila...
  • Marketing vredan 250 miliona dolara Ovih dana štampa je prepuna vesti o nabavci 6 lovaca MIG-29, koji treba da stignu iz Rusije na proleće. Prvobitna informacija, da su avioni...
  • Ovih dana sam se našla u čudu gledajući po raznim sredstvima informisanja zastrašujuće optužbe koje stižu na račun nekih političara, a naročito predsedničkih kandidata. Neke od njih su informacije...