Krf, stara tvrđava

Vekovi i znamenja raznih vojski ugrađeni su u njeno telo, a životi branioca u njenu dušu.
Krf, stara tvrđava - Foto: beograd.news
Krf, stara tvrđava - Foto: beograd.news
Share Button
vido

Pogled sa tvrđave na ostrvo Vido

Kada se jedan bog mora, kao Posejdon, zaljubi u lepu nimfu, onda on pronađe najlepše mesto da skloni svoju dragu i uživa sa njom u njenoj raskošnoj lepoti. Pošto je morao da je ukrade od  moćnog oca, kralja reka, želeo je da joj nadoknadi lepote koje je ostavila i da je zaseni novima u koje je doveo. Kažu da je lutao po ostrvima svog kraljevstva dok nije našao jedno savršeno. Tamo je odveo nevestu Kerkiru i sa njom dobio sina, Feaka, koji je kasnije postao praotac jednog lepog i gostoljubivog naroda, Feačana.

Tako glasi legenda o nastanku Krfa, koji je zadržao ime nimfe Kerkire kao znamenje svog glavnog grada.

Krf je, što zbog svog položaja, što zbog bujne vegetacije i slatkovodnih izvora pa čak i jezera, bio privlačan mnogim osvajačima kroz svoje postojanje. Istorija Krfa je istorija raznih osvajača, koji su ga želeli i osvajali. Nema broja brodovima koji su ostali pored njegovih obala, more je pokrilo i pružilo spokoj i mir ratnicima svih vojski. Protivnici i ljuti neprijatelji za života, pomireni u dubini mora, koje ih je sve izjednačilo.

Grad je osnovan osam vekova pre nego što je bogomajka Marija donela na svet sina koji će označiti novo računanje vremena. U tim  vekovima se razvijao grad i celo ostrvo, tle plodno za gajenje svega što je potrebno za život, a klima mediteranska, ali sa dosta padavina, što ga je učinilo zelenim draguljem u plavetnilu mora.

Prvo trajno gubljenje slobode i samostalnosti bilo je kada su ga Rimljani osvojili kao sporedni dobitak u ratu protiv ilirske kraljice Teute. Od tada Krf postaje rimska provincija u Grčkoj, kao deo provincije Makedonije. Oko trećeg veka primaju hrišćanstvo, a 395. godine pripadaju Istočnom rimskom carstvu, koje je poraslo u Vizantiju, moćnu državu koja je ostrvom vladala skoro devet vekova.

Osim Vizantije, koja je najviše vladala, Venecija se upisuje kao viševekovni gospodar Krfa. Vladali su 4 veka, 11 meseci i 11 dana, i ostavili ne samo svoje građevine, nego i kulturu, način života, sve ono što su smatrali važnim za svoj život koji su preneli ovamo.

bunar

Kula sa satom

Devet vekova pravoslavne Vizantije, četiri veka katoličke Mletačke republike, uz Francuze koji nisu dugo vladali ali su ostavili traga, sa 50 godina Britanske imperije koja je odavno merkala ostrvo, stvorili su sa grčkom tradicijom i stanovništvom jednu posebnu, autohtonu kulturu. Nigde nećete naći takav koktel različitih kultura i uticaja a da se lepše spajaju i nadovezuju jedna na drugu, kao šare na ćilimima krfskih tkalja.

Krf je, nasledivši lepotu i magiju Kerkire, bio privlačan za mnoge osvajače, koji su ga želeli kao dragulj u kruni.

Želelo ga je i nekoliko turskih sultana, počev od Sulejmana Veličanstvenog, koji je ostvario gotovo sve svoje osvajačke apetite a Krf sanjao godinama i želeo ga više od svega. Jedino grčko ostrvo koje nije uspeo da osvoji, iako se zakleo da će se na staroj tvrđavi vijoriti zastava sa polumesecom.

Kako je bio zauzet vojevanjem po Evropi, (još jedan njegov neostvareni san, Beč) osvajanje Krfa Sulejman je prepustio piratu Hajrudinu Barbarosi, koji je 1537. godine mesec dana opsedao tvrđavu, ali je nije mogao osvojiti. U sledećim napadima, 1571. i 1573. turski napadi bili su brutalni i u delovima u kojima su uspeli da pregaze masakrirali su stanovništvo. U ta tri napada pobijeno je devet desetina ondašnje populacije. Spasli su se oni koji su pobegli u manastire na planinama, i oni koji su utočište našli iza sigurnih zidina tvrđave.

Skoro dva veka Otomanska imperija nije pokušavala da zauzme ostrvo, mada su ga stalno merkali i podbadali Mletke, ne bi li stvorili pogodan momenat da ostvare davnašnji san Sulejmana Veličanstvenog.

schulenburgbygiovanni_antonio_guardi

Johan Matijas van der Šulenburg

Prilika se ukazala 1716. godine, u osmom i ujedno i poslednjem po redu ratu između Presvetle republike Venecije i Otomanskog carstva. Icrpljena finansijski i vojnički, Venecija je izgubila Peloponez. Katastrofa bi bila veća da se nije umešala Habsburška monarhija i sačuvala ne samo obraz Mlecima, nego i grad Krf.

Opsada Krfa počela je 19. jula 1716. godine, kada su se prvi otomanski brodovi ukotvili ispod zidina grada i počeli napade. Odbrana grada poverena je iskusnom, kroz bitke prekaljenom aristokrati i generalu Habsburške monarhije, Johanu Mateusu van der Šulenburgu. On je sa samo 8.000 vojnika uspeo da odbije nekoliko silovitih turskih napada, u kojima je učestvovala višestruko brojnija i dobro uvežbana otomanska vojska.

top-1

Top Kanon, kratkocevni top velikog kalibra i razornog dejstva.

Dvadeset dana trajala je neizvesnost pod gotovo neprestanom topovskom paljbom i gubicima branitelja koji nisu bili mali. 9. avgusta došla je intervencija sa neba, kao da su više sile čule molitve iz crkava u gradu koji nije spavao, i poslale do tada neviđenu oluju, koja je razbila osvajačke brodove i potopila ih. Nikada ostrvo nije videlo toliki gnev, kao da je Posejdon lično došao da spasi svoje omiljeno ostrvo.

top-2

Top Mortar iz 17. veka sa originalnim đuladima iz borbe

Da li je spasonosna oluja bila intervencija boga mora ili svetog Spiridona, kako Grci vole da veruju, tek osvanuo je dan kada su branioci i stanovništvo mogli da vide samo krš i polomljene katarke od velikih brodova, straha i noćne more svake pomorske sile.

Sve do konačnog povratka pod skute majke Grčke, Krf je bio pod Francuzima pa i 50 godina pod Englezima. Iako nisu dugo vladali, uspeli su da ostave značajne građevine, palatu sv. Mihajla i Svetog Đorđa, drugu po veličini u Grčkoj, (veća od nje je jedino palata Otonas u Atini, sedište grčkog prlamenta.) Ispred nje je igralište za kriket, da bi se engleska aristokratija mogla osećati kao kod kuće.

Odlaskom Britanaca 1864. godine prestaje duga i raznolika vladavina raznih careva i kraljeva nad Krfom. On se vraća svojoj matici i danas je ponos i jedna od velikih lepota Grčke.

U gradu postoje Stara i Nova tvrđava, zahvaljujući kojima se grad i odbranio u mnogim bitkama koje je morao da preživi.

download-7

Crkva sv. Đorđa

Bedemi i zidine Stare tvrđave danas su pretvorene u otvoreni muzej. U jednoj dugačkoj  građevini bliže ulazu smeštena je gradska biblioteka, Muzej vizantijskog doba je skriven u jednoj od odaja zdanja, a unutrašnjim delom, na velikom platou prema moru dominira crkva Svetog Đorđa, građena kao starogrčki hram, za potrebe britanske vojske dok je bila stacionirana u kasarnama utvrđenja. Crkva je i danas u funkciji, a osim verske ima i umetničku namenu; ona je domačin i izložbeni prostor za novije grčke slikare. Ovde se, takođe, nalazi i Muzička škola, koncerti se organizuju i održavaju život prastarih zidina.

download-4

Stara kasarna

Tvrđava se gradila dugo i pod raznim vojskama. Vizantija je započela izgradnju visokih bedema na isturenom delu ostrva, gde se u podnožju smestio grad. Velika i izdvojena od ostatka grada pokretnim mostom, bila je ne samo bastion branitelja, nego i karantin za obolele od zaraznih bolesti, bolnica i kasarna. Kada je most bio podignut bilo joj je nemoguće prići. Razne vojske dograđivale su je i dorađivale, ostavljale svoja znamenja. Na zidinama možete naći vizantijske ukrase, mletačkog krilatog lava, francuske prozore, britanski svetionik i sve to pod grčkom zastavom.

download-5

Bunar unutar utvrđenja

Ono što je posebno zanimljivo, a što je braniocima unutar utvrđenja bilo posebno korisno, jeste postojanje bunara koji ih je snabdevao pitkom vodom, što je posebna slaba tačka svih utvrđenja. Voda nije morala da se doprema i štedi, nije dolazila iz reke spolja pa da može da se zatruje, ništa od uobičajenin metoda iscrpljivanja vremenom, glađu, a naročito žeđu, nije moglo ovde da se primeni.

Prošetati ovim ogromnim prostorom posebno je uživanje. Veličanstven je pogled koji se pruža na tri strane mora, na dve marine i grad koji spokojno drema pod okriljem stare, izdržljive dame.

Pogledajte galeriju fotografija koje je autor teksta načinio na licu mesta (kliknite na sliku za uvećanu verziju).

Kategorije
Reportaže

Rođena sam kao Živana, ali se odazivam na Žiža. Titova pionirka, pamtim Beograd i ovaj narod u boljem izdanju. Po struci ekonomista, kada su fakulteti bili državni a diplome vredele. Htela da studiram fiziku ali život okrenuo pravac čamca. Po opredeljenju svaštar. Sve me zanima, numerologija, istorija, muzika, književnost i slikarstvo, posebnije. Pasionirani putnik, svaki dinar dajem na putovanja. Volim da pišem za Portal jer se razlikuje. Majka jedne Nine koja mi je najbolje što sam uradila u životu.

Povezani tekstovi