Na današnji dan – 15.12.2016.

Podsetnik na događaje koji su kroz istoriju obeležili ovaj datum.
Neron
Neron
Share Button

37. Rođen je rimski car Neron Klaudije Cezar Avgust Germanik, jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina Mlađa, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, čija je bila četvrta žena. Sužavao je ovlašćenja Senata i vladao je surovo, uklonio je brojne ugledne Rimljane i konfiskovao im imovinu. Pogubio je čak i majku i vaspitača, filozofa Seneku. Bolesno ambiciozan, podražavajući Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud pokušavao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Trošio je ogromna sredstva na cirkuske igre (što je bio način za zabavu svetine u Rimu). Uobražavajući da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozorištu i cirkuskoj areni kao glumac, pevač, svirač (što je bio skandal pošto su to u Rimu bila robovska zanimanja) i učesnik u trci dvokolica. Povećanjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, Španiji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, pojačano posle požara koji je 64. uništio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu – kako bi izgradio novi Rim – i učestale pobune u vojsci, na kraju su ga koštale i vlasti i glave. Ubio se 68. prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom opšteg nezadovoljstva.

1801. Dahije su ubile beogradskog valiju Hadži Mustafa pašu i potom zavele strahovladu u Beogradskom pašaluku, što je 1804. izazvalo Prvi srpski ustanak.

1832. Rođen je francuski inženjer Aleksandar Gustav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom, izgrađene 1889. za svetsku izložbu. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1852. Rođen je francuski fizičar Antoan Anri Bekerel, pronalazač radioaktivnih zraka (Bekerelovi zraci) iz uranskih jedinjenja, dobitnik Nobelove nagradu za fiziku 1903. Njemu u čast merna jedinica za radioaktivnost nazvana je bekerel.

1859. Rođen je poljski lekar i filolog Lazar Ludvig Zamenhof, tvorac međunarodnog jezika esperanto. Prvi udžbenik tog jezika objavio je 1887. pod pseudonimom dr Esperanto (onaj koji se nada). Esperanto nije postao međunarodni jezik u širokoj upotrebi kako se nadao njegov tvorac, ali je najvažniji i najrašireniji od svih veštačkih jezika.

1890. Ubijen je indijanski poglavica ‚‚Bik koji sedi“, vođa plemena Sijuks, na osnovu naredbe poverenika vlade SAD u rezervatu u Južnoj Dakoti. Predvodio je savez plemena, poznat kao ‚‚Dakota“. Borio se protiv brutalne politike koju je vlada SAD sistematski sprovodila nad Indijancima. Najzaslužniji je za pobedu njegovih sunarodnika u bici kod Litl Big Horna 1876. kada je uništen deo Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.

1904. U Srbiji je počela da radi Služba hitne pomoći.

1914. Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena je Kolubarska bitka. Srpska vojska je u kontranapadu proterala austrougarske trupe koje su 28. jula 1914. godine napale Srbiju i time započele svetski rat. Pobeda srpskih vojnika, za koju velika zasluga pripada komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću, unapređenom posle jednomesečne bitke u čin vojvode, podigla je ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.

1938. Isprobavajući novi tip lovačkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Pavlovič Čkalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima, uključujući preletanje preko Severnog pola. Ostvario je 1937. prvi let preko najsevernije tačke zemlje bez spuštanja, preletevši avionom ‚‚An-25“ za 64 časa i 25 minuta 12.000 kilometara od Moskve do američkog grada Vankuver kod Portlanda, što je bio svetski rekord. U čast tog senzacionalnog leta, u Vankuveru mu je podignut spomenik i posvećen muzej.

1961. Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvršilac genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, osuđen je na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata živeo je pod lažnim imenom u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.

1964. Skupština Kanade prihvatila je novu nacionalnu zastavu – crveno belo crvena vertikalna polja, pri čemu se na centralnom belom polju nalazi crveni javorov list – opšte prihvaćen kao simbol Kanade.

1966. Umro je američki režiser Volt Dizni, autor stripova, filmski animator i producent, tvorac crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvoren mu je kad je krajem dvadesetih godina 20. veka osmislio lik Miki Mausa. Njegovi crtani filmovi ‚‚Snežana i sedam patuljaka“, ‚‚Pepeljuga“, ‚‚Petar Pan“, ‚‚Bambi“, ‚‚Pinokio“, ‚‚Alisa u zemlji čuda“ i stripovi ‚‚Paja Patak“, ‚‚Tri praseta“ i drugi i sada su popularni širom sveta. Prema njegovoj zamisli uređeni su zabavni parkovi ‚‚Diznilend“ u Kaliforniji i ‚‚Diznivorld“ u Floridi.

1992. Vlada SAD optužila je američkog velemajstora i neporaženog prvaka sveta u šahu Bobija Fišera da je igranjem meča s bivšim svetskim prvakom Borisom Spaskim prekršio ekonomske sankcije protiv Srbije (SRJ). Fišer je prethodno javno ismejao takav nagoveštaj i doslovno pljunuo na tekst optužbe.

2000. Ukrajinski predsednik Leonid Kučma naredio je zatvaranje nuklearne elektrane u Černobilju u kojoj se 14 godina ranije dogodio najteži incident u atomskim elektranama uopšte, s veoma opasnim posledicama po stanovništvo koje je tada bilo izloženo štetnom zračenju.

2001. Krivi toranj u italijanskom gradu Piza otvoren je za javnost, posle 12 godina komplikovanih radova kojima je sprečeno urušavanje te turističke atrakcije.

2006. Japan je prvi put nakon poraza u Drugom svetskom ratu dobio Ministarstvo odbrane. Do ove odluke japanska vlada u svom sastavu je imala samo Agenciju za odbranu, formiranu uoči Korejskog rata 1954. Neposredno posle kapitulacije 1945. Japanu je strogo zabranjeno posedovanje oružanih snaga.


 

Kategorije
Na današnji dan

Povezani tekstovi