Na današnji dan – 20.12.2016.

Podsetnik na događaje koji su kroz istoriju obeležili ovaj datum.
Snežana i sedam patuljaka - Ilustracija: Internet
Snežana i sedam patuljaka - Ilustracija: Internet
Share Button

1355. Umro je srpski car Dušan Stefan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. U Skoplju je 1346. krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku. Odnose u državi uredio je zbirkom zakona (Dušanov zakonik) koja je objavljena 1349, a dopunjena 1354. i koju istoričari smatraju ustavom tadašnje feudalne srpske države. Sahranjen je u manastiru Svetih Arhandjela kod Prizrena koji je u vreme turskih osvajanja srušen do temelja.

1375. Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od 100 novela – ”Dekameron”, remek dela italijanske proze. Na to delo, u osnovi antiklerikalno, oslanjali su se kasnije Molijer, Šekspir, pa i Držić. Napisao je i niz književnih dela u duhu tradicije srednjevekovnog viteškog romana i više mitološko-alegorijskih radova, poput ”Filostrato”, ”Filokolo”, ”Fiametasa”, ”Tezeida”, ”Ljubavnih vizija”. Napisao je i ”Danteov život”.

1781. “Patent o toleranciji” koji je izdao austrijski car Josif II, izjednačio je sve veroispovesti u Monarhiji. Tada je omogućeno i zapošljavanje inovernih u državnoj službi, što je do tada bila privilegija isključivo rimokatolika.

1817. Guverner Laklan Mekvori formalno je prihvatio naziv ”Australija” za britansku koloniju.

1879. Rođen je sovjetski lider Josif Visarionovič Džugašvili, u celom svetu poznatiji kao Staljin. Upravljao je Sovjetskim Savezom 29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama, potom boljševicima. Pre Oktobarske revolucije 1917. ušao je u Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet u oktobru te godine. Od aprila 1922. do smrti u martu 1953. godine bio je generalni sekretar partije. Vremenom je ustrojio razrađen sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Masovne čistke je započeo 1934. godine i likvidirao je brojne stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, prvake Kominterne i čitava rukovodstva stranih komunističkih partija. U ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. godine bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji. Stvorio je 1947. godine Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu. Godine 1948. pokušao je da se obračuna s rukovodstvom KPJ. Ipak period njegove vlade bio je obeležen ogromnim industrijskim napretkom. Sovjetska država razvila je nuklearni potencijal, u vojne i u mirnodopske svrhe, kao i uspešan svemirski program.

1937. Rođena je američka filmska glumica Džejn Fonda, kćerka takođe filmske zvezde Henrija Fonde. Bila je i društveno angažovana, posebno protiv učešća SAD u Vijetnamskom ratu, ali i na drugim poljima – protiv rasizma, kao borac za prava žena. Filmovi: ”Barbarela”, ”Konje ubijaju, zar ne?” (Oskar), ”Klut” (Oskar), ”Povratak ratnika” (Oskar), ”Julija”, ”Na zlatnom jezeru”, ”Kineski sindrom”.

1937. U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija ”Snežana i sedam patuljaka”, prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.

1945. Umro je američki general Džordž Smit Paton, od posledica saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao energičan i vešt komandant oklopnih jedinica. Napisao je memoare ”Rat kako sam ga ja video”.

1967. Luis Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.

1989. Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio je vanredno stanje u županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog režima. Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut njegov režim. Nakon ubrzanog suđenja on je sa suprugom Elenom streljan u dvorištu kasarne u Trgovištu.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti, naslednika moćne tajne policije KGB, rekavši da je to učinio jer je ono propustilo da ga blagovremeno upozori na opasan razvoj događaja i zato što te snage, koje su decenijama zastrašivale ruske građane, nije moguće reformisati.

1998. Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila je osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

2006. Otkriveni su zemni ostaci Despota Stefana Lazarevića u jugozapadnom uglu naosa crkve Manastira Manasija. Autentičnost je potvrđena DNK analizom. Stefan Lazarević (1378. – 1427.) jedna je od najbitnijih ličnosti srednjovekovne Srbije i posebno srpske kulture. Sin Kneza Lazara, kosovskog mučenika, vladar i ratnik, autor je i nekoliko važnih literarnih dela,među kojima je nesumnjivo najbitnije ”Slovo Ljubve” – delo velike literarne vrednosti. Despot Stefan zapamćen je i kao izuzetno hrabar ratnik, kako su to posvedočili i njegovi ratni suparnici, poput Tamerlana nakon Bitke kod Angore.


Kategorije
Na današnji dan

Povezani tekstovi